Da vam priznam, osećam se uznemireno jer sam dugo, od 2002. godine, ušao u tajne jedne nepravde koja je decenijama mučila ionako izmučene članove brojne porodice Cekić.

Jovan i Milorad, braća Cekić, bili su skromni, vredni opančari. Muktotrpnim radom stvorili su vrednosti od kojih su koristi imali svi. Bili su časni vlasnici fabrike, brinuli o radnicima.

Sa Dimitrijem Mladenovićem, poznatijim kao Mita Gaga, podigli su Fabriku Tigar.

Stalno pišem, govorim, divim se prošlim vremenima. Ako mi nešto bude poslednja želja u novinarskom radu, biće da uđem u sve tajne Mite Gage, braće Cekić, Misirlića. To su časni, vredni, pošteni Piroćanci.

Izrađali su se, takođe, primereni članovi porodica. Neki nisu među živima, ovi najmlađi koji su u životu i danas su ljudi za poštovanje.

To gde sam lično u svemu najmanje je bitno. Vredno je sve što sam o Cekićima, u ovom slučaju saznao radeći emisiju "U lavirintu", zbog koje sam "izgubio glavu" i 2006, bio oteran iz Radio Pirota, moje druge porodice.

U toj emisiji sam krenuo da istražujem. Veliku pomoć, podršku, imao sam od Gordane Stevanović, rođene Cekić (nije više među živima).

Gordana mi je pisala.

Kada se tada svemoćni Dragan Todorović, prvi čovek SPS Pirot, javio u program i rekao da je Lavirint emisija u kojoj može da se javi BILO KO i da kaže BILO ŠTA, Gordana je reagovala i uživo u emisiji odgovorila.

Potom sam dobio i njeno drugo pismo u kojem je kazala istinu.

Naime, posle rata, komunisti su najpre dve godine plaćali kiriju Jovi Cekiću, a potom je Cekićeva kuća nacionalizovana kao poslovni prostor. Rešenje je doneto 17.9.1959. godine. Stambeni prostor nije podrazumevao nacionalizaciju.

Još jedna prevara! Rešenje o nacionalizaciji bilo je nezakonito.

Jovan Cekić se žalio:

Godine 1977.  Desimir Petrović, predsednik Opštine Pirot, kao prodavac kuće koja je navodni vlasnik potpisao je Ugovor o kupoprodaji sa Ljubisaviom Lilićem, opštinskim sekretarom Saveza komunista. Tako je Cekićeva kuća dobila novog vlasnika.

Jovan Cekić je tako po drugi put bio opljačkan. 

Gordana nam je i o tome pisala.

Prilikom istraživanja, saznao sam da u arhivi tadašnje SO Pirot,ne postoji predmet Jovan Cekić. Nestao je, kako su rekli "pre nekoliko godina"!

Godine 1990. izvršena je nova promena vlasništa. Treći vlasnik Cekičeve kuće bila je Socijalistička partija Srbije. Odatle i ona reakcija Dragana Todorovića i odgovor Gordane Stefanović Cekić.

Godinu dana kasnije Cekići su podneli zahtev za denacionalizaciju nepokretnosti Opštinskom sekretarijatu za privredu, urbanizam... odgovor je, naravno, bio negativan.

Pre neki dan stigla je vest svih vesti.  Advokatska kancelarija Matić u Beogradu uspela je da kod Višeg suda u Pirotu, posle nekoliko godina borbe, ostvari drugu značajnu pobedu za Cekićeve. Prva je bila negde 2018. posle donošenja Zakona o restituciji.

Dakle, u zakonskom roku od 30 dana, izvršitelj će ponovo vratiti Cekićeve u svoju kuću.

Ana Matić, advokat, danas je bila naš ekskluzivni sagovornik.

I na kraju, vratiću se početku. Godine 2003. bio sam na redovnim seminarima, radionicama u organizaciji ANEM-a. Moderator tih dana bila je Danica Vučenić. Evo je svake večeri u 20h na TV N1.

Tih dana u Beogradu, radio sam finale jednog dela mog istraživačkog rada.

Ovako je izgledao moj plan, do sada urađeno i uslovni scenario kako će petnaestominutna radio emisija izgledati.

Neću stati ovde.

Narednih dana biće novih sagovornika. Neki od Cekićevih su u Pirotu, neki u Nišu, Beogradu. Tu su i ljudi iz SPS-a, ovi najnoviji koji o sudbini Cekićeve kuće ne znaju sve detalje.

Tu je i advokat Srđan Mitić koji je  sarađivao u izradi moje istraživačke reportaže.

ISTINA i PRAVDA koju sam čekao 22 godine, a ONI – ceo život! Zašto je "umro" Lavirint?