Pre neki dan smo u Redakciji razgovarali o jednoj temi koja je toliko ovovremena, da se utopila, ili pretopila u sve pore života, da je postala deo svakodnevnosti. Živimo s tim. Negodujemo, kritikujemo, hvalimo.

Znam da nas svakodnevno posmatraju političari, novinari, botovi, ali i oni koji smatraju da nas vredi čitati i slušati. Neću je reći. Pokušaćemo da otvorimo raspravu. Možda će i Srbija reagovati.

...................................................................................

 Primer prvi!   

Joca maser je moj komšija iz detinjstva. Vredan, odan čovek. Ovo "Joca maser" stekao je radeći godinama u Radničkom. Sada je veran kao pas, KK Pirot.

Nema treninga, utakmica, a da moj drug Jovan Spasić nije u Hali.

Jocino "radno mesto" je na klupi, pored terena za vreme utakmica. Pre i posle utakmica i treninga, po volji košarkaša, u hodniku.

Baš tako, u hodniku kraj svlačionica.

Ništa dalje. Sve je ovde.

Dovoljno. Ljudima koji ovo vide, a kao mogu nešto da poprave, verujem, da je nešto zastalo u grlu. Ako neće odmah iz inata meni da obezbede, onda neka prođe malo vremena. Bitno je da Joca, ako već nema svoju prostoriju u tako ogromnoj Hali, makar dobije sto i ormančić sa nekoliko fioka, da ,,sve svoje sobom ne nosi"!

.................................................................................

Primer dva!

KK Pirot je Klub ogromne tradicije. Prolazili smo, bio sam i ja tri godine, mi grdni predsednici kroz različita vremena! Mnogo toga se menjalo, zahtevi su sve veći. Od onih koji traže više novca, pripreme ,,na planini ili dolini", više rekvizita, još neke trenerke, sportska oprema, do svakodnevnih potreba i podsticaja za igrače. Ishrane, vitaminizacije... Odela za Zorana, Duleta, Djelu, nešto novo i za Jocu Spasića.

Sada sledi ono, što može gospodin predsednik sa svojih pet ili šest, ne znam više koliko trenera ima, da reši začas.

Gledamo, dao Bog, utakmice na TV.  U svim onim trenucima kada se neko od igrača ispruži na terenu, sudije prekidaju igru, juniori, kadeti, ko li, lepo obučeni, ulaze da obrišu teren.

Ovde kod nas to nije tako. Bilo na utakmici-dve, izlazila dva dečačića, a njihovi se drugari sa tribina grohotom podsmejavali.

Teren i dalje briše ,,svemogući" Steva. Čuo sam koliko prima, bilo mi je neprijatno, ali on i njegova Duda, koja je najveći navijač KK Pirota u istoriji, posle Vene Širčeve, za svaku utakmicu operu, ispeglaju, doteraju da momci igraju u urednoj opremi. Steva broji svaku loptu da se neka ne izgubi, stavi u torbu oznojene dresove i nosi na pranje.

I ono što smeta: kada sudije prekinu igru, parket briše Stevan Stamenović. Ne smem da mu brojim godine, ali, verujem da je u sedmoj deceniji. Izvini Stevo!

Na poslednjoj utakmici Steva je ponovo bio dežuran. Sakriven ispred svlačionice navija i ono njegovo

 Huuu, kada se izvode slobodna bacanja odjekuje! Ljudina od čoveka

Dece nema

..................................................................................................

Primer treći

Puno mi srce, svake godine KK Pirot organizuje dan kada predstavlja sve selekcije. Dečica se rastrčala, radujem se, moja su, naša, pirotska. Ćaskam sa njima, hvalim trenere, objavljujem rezultate zahvaljujući vrednom Đeli sekretaru.

Novogodišnja svečanost svih selekcija našeg Kluba! Ko je najbolji?! PIIIROOOT!!!

Samo toliko, da ne bih bio ličan. Sve ostalo što se u jednom trenutku dogodilo na tribinama, a u čemu je učestvovao i jedan trener, neka ostane na Klubu da o tome prosuđuje. Gledaoci su videli i ne treba kriti. Osnovno, mala deca, 3, 4, 5 godina ako se čuvaju na tribinama, daleko bilo mogu sebi, ali i drugima da naprave problem.

 Nešto stariji, petlići, njih nekoliko, umesto svi, dolaze na utakmicu, možda ne bi bilo loše da organizovano sa trenerom sede u nekom delu Hale gde neće ometati druge. Utoliko pre što su im u rukama  telefoni i utakamicu gledaju samo povremeno. Često šetaju tribinom, idu za lizalice ili čips i smoki, ometajući tako gledaoce, hajde da kažem i novinara koji prati utakmicu i snima kadrove.

Dan kada su se Pirot i košarka radovali! Primer da u sportu rastu dobri ljudi i sportisti! Dečice, lopta je najlepša igračka!

............................................................................................. 

 To su tri detalja iz KK Pirot na koja ukazujem poodavno i niko ne ,,mrda prstom".

 Moja obaveza kao novinara od ogromnog iskustva da ukažem na ovakve i slične detalje.

Baš isto onako, kako nasuprot tome ističem ljudske i sportske vrednosti košarkaša, stručnost Zorana Milovanovića i njegovog saradnika Dušana Lilića, veliko znanje u svom poslu generalnog sekretara Slobodana Djelevića i naravno, godine rada, stručnost, mog druga Joce Spasića!

Na jednom Portalu, koji je izuzetno praćen piše:

Ako vam je dobro, onda ništa !

 Predsedniče, ako je i Vama dobro posle navedenog, onda zaista ništa!

 Da dodam budite ponosni na košarkaše I pomenutu četvorku, Zoran, Dule, Djela I Joca maser !

 Ostalo Vaš problem !