Žurim! Pola dva. Krenuo sam iz Pirota oko 12h. Jutros sam sa prozora rekao rodjenoj sestri Mariji da idem  ,,na službeni put,,! Gledala me ,,belo,,.

-         Pirot – Berovica, via Prisjan i Kamik.

  Uvek se nekako posebno osećam kada prolazim tim putem prema Prisjanu. Lepe uspomene. Predivna šuma, proplanci, lep pogled na moj Pirot, kotlinu, ta sela u koja sam dolazio u poslednje vreme…

 Žurio sam. Od stotinu rupa, nisam promašio desetak.

 Kada sam stigao u ,,centar,, sela, tamo ispred kancelarije mesne zajednice, kmet, još nekoliko P’sjačana, zaseli. Pivo dole pored nogu.

   Kmet krenu sa mnom da mi pokaže šta je uradjeno posle poplave

Priča jedan – Prisjan

…………………………………………………………………………………..

Priča dva

   Na izlazu iz sela, tamo gde se skreće za Kamik, dok sam snimao one tablice, zaustavi se ogroman kamion. Stasiti dečko, lepo gradjen, izadje iz kabine.

-         Ajde Paune da vidiš šta radimo, da ti ljudi ne postavljaju pitanja, a ne znaju šta se radi1

Bolje da sam išao prvi. ,,Žućko,, je pobeleo od oblaka prašine. Ali, ide on, nema vremena za kukanje.

……………………………………………………………………………………

     Znate, najlakše je kritikovati. Treba izaći, videti ko šta radi i onda će vam biti mnogo jasnije.

 Vukojebina!

Da li znate šta je?

  Baš tako. Oko vas gusta šuma, ogromni kamion se probijao, zastajao, težak teret ga je na uzbrdici vraćao da šlajfuje. Žućko za njim, ide, ćuti i trpi.

 I odjednom, stoj. Ispred ogroman buldožer. Nema napred. A i nazad teško. Dečko koji pomaže, donese hladno pivo u kesi. Ljudi smo i mi. Od krvi i mesa. U planini hladovina, na suncu, užas.

 Obećao sam čistu, jasnu istinitu priču. Šta se radi, gde se radi, ko i kako radi.

  Da nije bilo njega, ne bih baš u sve bio siguran.

Slobodan Rančić, autom je  isto, kao ja, ,,zalutao,, u vukojebini.

    Pivo mi nije išlo, ,,srbnuo,, sam malo i sa Cerom krenuo u detaljan razgovor. Istinu Rančiću, samo to.

Žurio sam. Sećam se kako je put za Berovicu izgledao nekada. Naravno, nije ovo asfaltna pita, ali, kada se bude uvaljao, biće i to, sve do Berovice će se moći, mnogo bolje, nego kada smo Sveta, Stefan i ja išli.