Da, baš tako sam i počeo svoju priču, tamo na licu mesta.

Život piše romane...

Bio je 25. decembar 2022. godine.

Negde pre 17 časova dogodila se teška železnička nesreća. Naš Portal je, naravno, prvi objavio detalje. Ne sa lica mesta, sa nadvožnjaka kod naplatne rampe. Sve dalje nije se moglo!

Sutradan, moj prijatelj i ja oko pola devet, krenuli smo njegovim kolima na mesto tragedije. Nekako smo prošli kod Tajersa, Policija je zaustavljala sva vozila i nastavili smo putem. Alternativni pravac.

EKSKLUZIVNO! Naš reporter na licu mesta, pronašao još jednu mrtvu osobu. Na Koridoru 10 i kraj puta havarisane automobile. Šleperi stoje, lokomotiva još uvek radi!

Posle tog dana, događalo se mnogo toga. Zvonili su telefoni u Redakciji, mobilni se usijao. Agencije iz okolnih zemalja tražile su izjavu. Novinar pronašao mrtvog vozača šlepera.

Do sina Tarika Pehlivana stigla je informacija sa našeg Portala. Imali smo čestu prepisku. Otac se vraćao iz Nemačke, žurio je da stigne kući na Božić.

Na ovaj dan, tog 26. decembra prošle godine, nisam mogao iz zdravstvenih razloga da ponovo budem tamo. Godinu dana ranije smo bili, upalili sveće...

SOPOTSKI HAN! Na licu mesta, godinu dana posle!

Bio je 14. januar, prekjuče. Bilo je najavljeno da se nastave radovi na rekonstukciji te pruge. Niš – Dimitrovgrad. Trebalo je da se nastave radovi od Sukova dalje. 

Nisu papiri još "gotovi"!

Kod Sopotskog Hana izmeštana je pruga. Tamo gde se baš dogodila nesreća. 

EKSKLUZIVNO: Iako je najavljeno za danas, radovi na rekonstrukciji pruge od Sukova prema Dimitrovgradu nisu nastavljeni! Papiri još nisu potpisani! Reporter na licu mesta

I zaista, život piše romane. 

Otišao sam tamo gde sam bio sutradan ujutro posle nesreće!

Nisam se osećao dobro. Vratilo me u to jutro. Vratilo me u sve ono što se dogodilo posle te tragedije.

Neću nikada zaboraviti.

Maločas sam pronašao i neke nove tekstove brojnih medija o akcidentu. Pisali su mnogo toga što nije bilo tako.

Nastavio sam od tada da pratim sve  aktivnosti. Tražio odgovore, slao zahteve. Niko osim Tamare Škembović iz CINS-a nije želeo da bude jasan. Osnovno tužilaštvo je u nekoliko navrata slalo odgovore. Rekao bih, samo da odgovore.

Prošle su dve pune godine, krenula je treća.

Još uvek se ništa ne zna, ne zna se mnogo toga. Ko je kriv za tragediju, koje su pojedinosti. Vlasnik Eliksir, prevoznik Kargo. Deonica pruge od Dimitrovgrada do Niša dotrajala. Zašto je dozvoljavan transport opasnih materija...

Ima mnogo pitanja. Odgovora nema.

Sin Tarika Pehlivana želeo je da zna kako je njegov otac nastradao.

Želeo je da zna kako je usledila smrt.  Rađena je obdukcija.

Odgovori ne postoje.

Čudi da se, od tada, sve ove silne agencije koje su me zvale, više nisu javljale.  Zaboravilo se.

Dva čoveka izgubila su život. Događaja kasnije bilo je mnogo. Svako je želeo da isteruje neku svoju istinu! Da sakriva greške. Policija, saobraćajni inspektori, ostali državni organi.

Svi su ćutali! Ćute i dalje! 

Jedan naš plemeniti čovek, koji je išao od kuće do kuće da obaveštava ljude, umro je u svom autu.

Turskog vozača našao sam sutradan oko 9 ujutru ispod nadvožnjaka. Da li je pao s nadvožnjaka ili je ovom stazom kojom sam sišao nekako stigao do pruge i tu pao, ostaje nepoznanica.

Na licu nije bilo krvi!

Pruga od Niša do Dimitrovgrada počela je da se rekonstriše 11. novembra 2023. godine. Radilo se do avgusta i stalo.

Još uvek nije nastavljena.

Tragedija, dva života su izgubljena.

Sve ostalo čeka...