... Zovu me jutros "mutirani" muški glasovi: 

Čika Nešo, nismo zvali nikoga, ima na našem instagramu, dođite danas posle pola dvanaest ispred naše Škole. Vas zovemo, jer ste...

E, to što rekoše neću. Jeste fakat, jeste da je tako, kao što je fakat i ono da, iako dobijaju dobre pare od njihovih roditelja, ovi drugi mediji ne dolaze!

Zna se, utorkom gimnazijalci pre 12 sati imaju svoj protestni skup. Tu i tamo ponekada video sam po neki stalak, kameru i crveni mikrofon. U poslednje vreme slabije!

Naša obaveza je da izveštavamo i sa utakmica Radničkog, kada se buše "cevke", dolaze ministri i drugi značajni ljudi, raznorazni sajmovi, amonijak, rekonstrukcija pruge...

Sve to zanima naše ljude.

Sve - i dobro i loše!

To je život!

Ono što sam video da su u grupama dolazila deca, izlazila na onaj izlaz za đake, da su profesori bili skoro u kompletnom sastavu, video sam građane koji stalno dolaze i nekoliko studenata.

Sve to, kada je krenulo petnaest tužnih minuta, izgedalo je ovako.

Kada su prošli minuti, a tuga ostala u svima, govorili su maturanti. Ne znam ove devojčurke kako se zovu. Ali, zar su imena važna? Lica su im već poznata. Saopštili su šta su odlučili!

I da, nastala je buka. Eksplozija svega što se nakupilo.

Iskoristio sam te trenutke da jednog momka, maturanta, izdvojim da popričamo. Bio je super.

A kada sam se vratio, odjeknule su poruke na pločniku.

Pišu deca i poručuju.

Danas sam, sad ću vam kazati, pre nego da krenem u "moju školu" (maturant generacija 67-68), poslao mejl: Ivani Kostadinović, direktorki elitne škole (izvinite ostali).

Poštovana,

S obzirom da ću oko 12h biti ispred Gimnazije, predlažem da posle događaja uradimo intervju. Došao bih u Vaš kabinet.

Teme:

1. Odvijanje nastave

2. Način isplate zarada prosvetnim radnicima koji su u obustavi rada.

3. Đački parlament

Ani press d.o.o. Pirot, Nenad Paunović, vlasnik, novinar;

Da bih do kraja bio korektan, ušao sam u našu Gimnaziju. Nekako je uvek dežurna ista profesorka. Na drugoj strani sedeo je đak, valjda i on dežuran. Dežurna se popela stepenicama do kabineta direktorke. Posle nekoliko minuta se vratila.

Nisam drugo ni očekivao.

Direktorka je zauzeta, ne može da siđe.

Nisam bio iznenađen, ni uvređen!

Sela je da napiše ono:

Dolazio Nenad Paunović, intervju sa Ivanom Kostadinović, direktorkom.

Zatvoriše se teška gimnazijska vrata.

Bio sam dužan da prisutne obavestim da sam i ovog puta, treći put za redom dobio "korpu"!

Sve se završilo.

Đaci se raziđoše, profesori ostadoše da "rade po grupama". Pitao sam njih nekoliko da komentarišu najavu da će im smanjiti zarade.

Jao, nemoj mene, eno...

I tako nekoliko njih.

Da, nisam rekao, policajci su sve vreme stajali preko puta i budnim okom pratili događaj. Super su!

Na odlasku sam razgovarao sa Dimitrijem, studentom. U toku su pripreme za Marš do Niša, naziv originalni pirotski:

"NIZ NIŠAVU ZDIGNUTU GLAVU"!

Trenutno su im najhitnije vreće za spavanje. Vratiće vam ih!