Ne znam više šta treba još kazati. Drugi mesec je već  prošao kako je izgubljen jedan mladi život,  a tamo  se ništa nije promenilo. Osušile se ruže, od šest sveća ostale su dve, one druge je neko bacio, a danas, kakva ironija, velika voda se ponovo sručila u Nišavu.

    Ljudi nije bilo. Sitna neka jesenja kiša. Hladno za prolećni dan.  Ovaj dolazak ovde smatrajte i fizički virtuelnim.  Nema me tamo, nisam bitan. Smatram da je značlajno da se borba nastavi.

Stajao sam još nekoliko minuta, sve nadajući se da će se neko pojaviti. Neće i nije.

 Krenuo sam pored nabujale vode ka Železničkom mostu i Drugom ringu. Kao i ranije.

   Ovo je šesti zov sa kanala velike vode. Smatram ovo porukom svih vas, verujući da biste i vi na isti ovakav način to činili da ste na mom mestu. To što za neke "novinare" ova muka ne postoji , ili neće o tome i to što moja pitanja ministarki Vujović i njene odgovre nisu objavili , to govori o njima.

    A čudi me i da se niko od vas nije pitao.

   Zašto ne pišu o ovim problemima i oni, kojima su date vaše pare da bi vas informisali ili da bi pokretali probleme koje treba rešavati!?

  Ja znam odgovor na ovo i mnoga druga slična pitanja!

Ćuti i plivaj i ništa  ne radi uz vetar!