Mi, Piroćanci se dičimo Zavojskim jezerom kao velikim potencijalom za razvoj planinskog, ribolovnog, eko-turizma... u našoj opštini.

Turizam na jezeru ne možemo razvijati nenormalnim ispuštanjem vode iz jezera, niti ga možemo razvijati katastrofalnim stanjem regionalnog puta prepunog, ne rupa, već kratera, neuređenjem okoline puta i nepotkresivanjem šiblja, korova, žbunja i drveća pored puta, kao i ne čišćenjem odrona kamenja i zemlje na tom putu. Krateri, odroni i žbunje koje je okupiralo put čak mogu biti jako opasni za sve učesnike u saobraćaju, pre svega zbog velikog broja krivina...
Počev od Pirota pa sve do jezera vidi se da u taj putni pravac država nije ulagala godinama unazad, niti je taj put održavan. Asfalt je u očajnom stanju (ispucao prepun kratera), a žbunje i drveće je došlo gotovo do polovine puta pa umesto dve na mestima imamo bukvalno samo jednu saobraćajnu traku. Dok je iz pukotina na asfaltu počela da niče trava...
Za održavanje regionalnih puteva zadužena je država, ali očigledno je Zavojsko jezero previše daleko Beogradu...
A (iz pouzdanih izvora) načuo sam i da EPS neće da radi svoj posao na održavanju ovog puta (iako je u obavezi) iz (nekog) revolta (pre bih rekao njihove samovolje)...

Juče sam biciklirao u tom kraju i na par slika vam prenosim gore pomenuto stanje.

*Info i foto: Miomir Stanković