Iz Jevrejske ulice krenuo sam pored zgrada u ovom Naselju. Sledeća tema trebalo je da bude "Nit 010", gospodja koja šije, krpi… 

   Ne lezi, vraže! Nije kome je sudjeno…

  Ispred bivše kovid ambulante, ponovo ljudi pred vratima. Da se ne radi o sugradjanima ugroženog zdravlja pomislio bih da je to ista ona gužva kakva je pred bankama, Uslužnim centrom… Srećom danas "skočilo" u plus dva, tako da i nije toliko strašno.

     Pažnju mi je skrenuo najpre otac Hristivoje Nikolić. Seo čovek na klupu, skrušio se i čeka… Progovori, oče! 

     Gospodja koja je stajala iznad, kao da je jedva dočekala da se "ožali".

     Okrenuo sam "kameru" (tlf) ka vratima. Neki su negodovali što čekaju, drugi, zato što snimam! Plaše se, od koga, od doktora, ma, ne bi trebalo! Vidim spisak. Tri doktora pre podne, tri do sedam uveče!

      Tako je bilo oko podneva ispred Ambulante Pazar. U isto vreme, novinar Ivana Stojanov bila je u Bolnici, na svečanoj  Konferenciji za novinare, povodom  Ordena koji je dodeljen internisti dr Zoranu Jovanoviću!

      Zoki, čestitam, zasluženo!

        Hteo sam još nešto da kažem, pala mi je na um čestitka za "srećan odlazak u penziju" (koju su mogli da pošalju "otac" i gospodja  pacijent s maskom), ali sam se predomislio!

    Nema više ono "Pozdravi i želje slušalaca" (pacijenata)!