Boldirani kurziv

Sinoć sam, na mom storiju, napisao nekoliko poruka, pokrenut pre svega atmosferom u kojoj je oko 1500 građana iz Pirotskog okruga učestvovalo na skupu "Srbija nade"!

Naravno, to je bio njihov izbor, ne zanimaju me svi drugi detalji. Oni su, koristeći svoje slobodarsko pravo u demokratskoj zemlji,  tako odlučili. Niko, ama baš niko nije imao pravo da filozofira na njihovim odlukama.

Odlučili su tako, putovali tamo, proveli veče kako jesu, vratili se kako su morali. Ne znam kada su stigli.

Čitam različite komentare. O brojevima, o nalozima, o uslovljavanjima. O tome neću, jer bio je to njihov izbor, bili su svesni svih mogućih uslova.

Ne treba ih zato proglašavati ni herojima, ni poraženima.

U Kozaračku ulicu, juče oko 11 časova, otišao sam pre svega kao čovek, Piroćanac, profesionalni novinar ,,do koske".

Velika grupa naših sugrađana krenula je na jedan do sada neviđeni skup, rekao je naš predsednik.

Da li je to tema za medije!?

Jeste!

Zašto Vladimir Veljković iz TV Pirot, Boban Nikolić iz PI kanala, A.Ć. (nikada mu nisam pisao ime i prezime , jedino moji advokatimna sudskim žalbama) iz PV, Svetlana Matić Metodijev iz Slobode, Tijana Tošić, urednica Dopisništva RTV Belami, oni su ujedno i glavni urednici, nisu procenili, nisu hteli ili nisu smeli, da pošalju svoje kamere i reportere u Kozaračku?

Tamo je bila načelnica Okruga Dragana  Tončić, gradonačelnik Vladan Vasić, ma tamo su bili Vladica, MIljko, Ivana, predsednici opština, direktori javnih preduzeća (budžetiraju se dobro od svih njih).

Hajde, neka oni, bez njih i ne ide, ali tamo su, ponavljam, bili naši sugrađani, komšije.

Da li su time omalovažili ljude smeštene u 26 autobusa i kombija, puni želje, pripadnosti, da pozdrave svog predsednika? Da li za njih oni juče tokom prepodneva nisu bili vest, da li su se uplašili da to njihovo snimanje i predstavljanje pristalica  predsednika SNS-a do sinoć i predsednika  svih građana nije bilo bitno? Pomenuti mediji žive od para tih koji ,,crnče" u svojim firmama, odbija im se za gradski budžet, različiti porezi, a odatle za pomenute medije preko 25 miliona dinara. Iz Babušnice million i dvesta, itd…

Da se razumemo, to što su gadljivi, to što im smeta moje ime i prezime čak i kada visoke gradske i državne nagrade dobijam, to razumem, to je živa muka, ali da se plaše nečije kritike zato što su ružili ovaj narod time što su se setili da ih snime, to je sramota. Ispod linije dostojanstva!

Bili su hrabri, hrabriji od novinara, koji su po ko zna koji put presavili svoje kičme, misleći da će se ,,šef" naljutiti.

Nije lako biti novinar.

Biti dostojan svog posla.

Nije lako imati obraz.

Nije lako imati stav.

Imati onu stvar i napisati, snimiti, pokazati kako jeste.

Ako je neko ko ih je poveo smatrao da u autobuse treba ući krišom, stideti se možda svoje odluke, onda je to nešto sasvim drugo.

Lično smatram da im Vladan Vasić nije rekao da ne prate.

 Sigurniji sam u to, da su oni, okretanjem leđa narodu, hteli da mu se dodvore.

 I tu su pogrešili...