Zašto ćutite direktore! A socijalni dijalog, a pravo zaposlenih, a pravo na povišen rizik …???

09. jul 2020. 13:01 Društvo Pirot Plus Online

Posle intervjua sa predstavnicima Samostalnog sindikata u Opštoj bolnici Pirot, obratili smo se za intervju IGORU STOJANOVIĆU,  predsedniku Sindikata medicinskih sestara i tehničara u Opštoj bolnici Pirot.

Kako nismo bili u mogućnosti  da razgovaramo u Bolnici zbog mera bezbednosti, razgovor smo uradili tako da smo poslali pitanja i dobili odgovore  elektronskim putem .

 Igor Stojanović, predsednik Sindikata predstavio je sindikat koji je po broju članova jedan od najvećih u gradu, govorio  je o ulozi medicinskih sestara i nemedicinskog osoblja, o odnosu direktora prema sindikatima, o tome šta su tražili, a nisu dobili odgovor, o zaštitnim sredstvima, o donaciji sindikata zaposlenima u vidu zaštitne opreme koje nijedan medij nije preneo, osim sada vašeg, i o Aktu o proceni rizika.

Posebno naglasite Akt o proceni rizika jer to najviše boli zaposlene i izaziva najveće nezadovoljstvo, a uporno se zataškava. Stojanović  nije želeo da govori o tome ( saznali  smo ) da su lekari  podneli mnogobrojne individualne tužbe u Osnovnom sudu Pirot, postupci  su u toku, ali nije  želeo detaljnije da govori o tome , jer su doktori  sami bez učešća sindikata.

    Stojanović je  izabran dva puta na mestu predsednika jednoglasno na Skupštini u Bolnici i po Statutu ovo je njegov poslednji mandat... Prema rečima mnogih zaposlenih, Igor Stojanović je simbol sindikalizma u bolnici i hrabrosti.

  Želeli smo da razgovaramo i sa dr Draganom Tošićem, anesteziologom, predsednikom Sindikata Nezavisnost, ali je on ovih dana  na ispomoć  u Kliničkom centru Niš.

……………………………………………

Sindikat medicinskih sestara i tehničara Srbije osnovna organizacija Opšta bolnica Pirot (u daljem tekstu SMSTS OO OB Pirot)

-         Zahvaljujem  Vašoj medijskoj kući, što je posle intervjua predsednika Samostalnog sindikata u Opštoj bolnici i u okrugu, kontaktirala i predsednika SMSTS OO OB Pirot i što se interesujete za položaj zaposlenih u bolnici, koji su zaista heroji današnjeg vremena .  

 -          Kao što je red, dužan sam kao predsednik SMSTS OO OB Pirot koji je reprezentativan sindikat u ustanovi,  i deo smo sindikata SMSTS koji je reprezentativan na republičkom nivou, (najveći strukovni sindikat u zdravstvu čiji je predsednik uvažena g-dja Radica Ilić, istinski i pravi borac za prava zaposlenih) da ukratko predstavim naš sindikat na lokalnom nivou. Po našim saznanjima, u bolnici ima ukupno 680 zaposlenih, a naš sindikat broji 341 zaposlenog, što je impozantan rezultat, dakle ljudi nam veruju.

 -         Pre nego se osvrnem na pitanja koje ste postavljali predstavnicima drugog sindikata iz bolnice, naglasio bih da smo našim članovima u četvorogodišnjem periodu, pored poklona za Dan žena i Novogodišnje paketiće, obezbedili kompletnu zaštitnu radnu odeću i obuću najvišeg kvaliteta u skladu sa standardima. Dakle pantalone, radnu bluzu, mantile, zaštitne zimske prsluke, više radnih majica i radnu obuću klompe “Grubin”. Tako vraćamo članarinu našim članovima. sledećeg meseca podelićemo svima, a po želji većine članova, još po jednu zaštitnu radnu majicu, a posle toga najverovatnije i radnu obuću – klompe, ali to mora da odluči Izvršni odbor sindikata čija većina  članova momentalno radi  na najtežim mestima.

-          Svaki naš član ima besplatnu pravnu zaštitu – dve advokatske kancelarije iz Beograda, što je veoma bitno u današnjem vremenu kada naši članovi od svojih plata ne bi mogli platiti usluge advokata. Imamo i Fond za solidarnu pomoć našim članovima (smrt  člana uže porodice, teže bolesti i slično) kao i Fond za pozajmice (kratkoročne beskamatne kredite za članove) gde imamo već veliku listu upisanih, što samo govori u kakvom su položaju zaposleni.

-         Posebno naglašavam da je Republičko rukovodstvo svakog člana besplatno osigurali od težih bolesti, povreda u toku 24 časa, smrti usled nesrećnog slučaja i smrti iz bilo kog razloga, uključujući i usled smrti uzrokovane Covidom-19. Ovo je velika stvar jer iako zvuči brutalno, vremena su teška, i ovim putem republički sindikat, kao I uvek, poručuje članovima da s utu za njih, za sve članove SMSTS, za sve naše koleginice I kolege.Takođe, velika većina naših članova a na lokalnom nivou – u bolnici je iskoristila mogućnost i za dobrovoljno osiguranje preko našeg sindikata i to za simboličnu sumu od samo 240 dinara mesečno, gde pored gore navedenih ima i osiguranje za hirurške intervencije. Naši članovi imaju tu mogućnost, dakle kada imaju neki zdravstveni problem i plus su na bolovanju, da dobiju određene sume od osiguranja koje njima puno znače i od besplatnog i od dobrovoljnog osiguranja. Primer 210 hiljade dinara za težu bolest, ne dao Bog nikome (npr infarct miokarda), ili 35000 za operaciju žučne kese ili 28000 za carski rez, pa za prelome, ujede psa…

-          U javnosti se često čuje lekari i ostali. Mislim da to nije pravedno. Uz dužno poštovanje I konstataciju da je neosporan I nemerljiv doprinos lekara, medicinske sestre I tehničari nisu ostali, mi smo veličanstvena profesija koja je nepravedno zanemarena, a sa lekarima činimo tim. Hteo bih da približim građanima da medicinskih sestara i i tehničara u bolnici ima oko 400, što je približno oko 60 % svih zaposlenih. One rade 70 % svih medicinskih usluga prema izveštaju Svetske Zdravstvene Organizacije, a i 2020. godina je proglašena Međunarodnom godinom Sestrinstva. Ova veličanstvena profesija ima veliku ulogu u boljem zdravlju nacije, a samim tim i jača ekonomiju. To nam je pokazala i pandemija gde su možda i ključnu ulogu imale medicinske sestre i tehničari. Pokazali su profesionalizam, predanost u radu, znanje, izgaranje u nadljudskom angažovanju u pomoći obolelim u ovoj surovoj epidemiji i njihova stručnost, znanje i nega dali su nesaglediv doprinos.

-         Hteo bih  da naglasim i značaj pomoćnog osoblja, spremačica, bolničara, vešeraja, i svih ostalih grupa nemedicinskog osoblja koje svakako imaju zapaženu ulogu u zdravstvenom sistemu, šta nam je pandemija dokazala. Ne treba zaboraviti njih.

“Sindikalna scena” u Opštoj bolnici Pirot,

-          Što se tiče “sindikalne scene” u Opštoj bolnici Pirot, naglasio bih da je svaki sindikat nezavistan u radu, ali u ovom ozbiljnom momentu sa naše strane postoji volja da zauzmemo  zajedničke stavove u poboljšanju prava zaposlenih a u korist korisnika naših usluga – građana Srbije. Pomno sam preslušao Vaše intervjue sa predstavnicima Samostalnog sindikata i u nekim stavovima se slažemo, ali bih iskoristio priliku da iznesem i naše stavove.

Direktor Bolnice I sindikati

-         Dakle tačno je da direktor “ćuti” iako ima zakonsku obavezu za saradnju sa sindikatima i da nas obaveštava jer smo mi predstavnici zaposlenih. Dakle komunikacije nema, ne postoji, ne našom voljom, nego voljom direktora, što je u suprotnosti sa osnovnim tekovinama EU. Savremeno zdravstvo nije obdanište u kom postoji jedan strogi vaspitač koji izriče kazne po sopstvenom nahođenju. Najznačajnije da naše stalno insistiranje na poštovanje zakonskih prava zaposlenih i identifikacija problema koji zahtevaju hitno rešavanje nailaze na bojkot od strane direktora. Čini nam se da u ovom momentu se koristi strah kao moćna poluga. Zbog toga smo i obavezni da, ako nam je stalo do nas samih – do zaposlenih u Opštoj bolnici Pirot pomognemo tako što nećemo ćutati o važnim stvarima. Ćutanjem i pristajanjem dozvoljavamo da se o pravima zaposlenih ne razgovara.  

Direktor ćuti, a  socijalni dijalog

-         Zato smo se i obratili direktoru, a u skladu sa zakonom,  PRAVOVREMENO, još 20. marta 2020. godine u pisanoj formi za HITAN SASTANAK. Odgovora nema još uvek. I na sednici Upravnog Odbora Opšte bolnice Pirot održanoj 26. juna  izneli smo neke naše primedbe a u okviru sovijalnog dijaloga iz oblasti bezbednosti I zdravlja na radu. Još uvek nema nikakvog poziva od strane direktora. Dok se svi ministri, premijerka i sam predsednik sastaju sa predstavnicima sindikata, izgleda da je u Bolnici UKINUT SOCIJALNI DIJALOG, koji nije zaostavština komunizma, već osnovna tekovina EU. Moramo da pokažemo da ima još hrabrih i spremnih ljudi za “sindikalnu” borbu, a u skladu sa zakonom za sva prava zaposlenih koja  imamo po zakonu. Dezinformišući nadležne institucije o pravom stanju, bez prava da i sindikati, odnosno zaposleni kažu svoje viđenje može doći do potpunog urušavanja sistema izazvanog enormnim nezadovoljstvom zaposlenih. Dakle sindikat želi uspostavljanje socijalnog dijaloga, imamo dobru volju, a sve u korist korisnika naših usluga, građana Republike Srbije, same ustanove I naravno zaposlenih I nikakva politika nas ne zanima.

-          Još od 20 marta smo hteli doneti zajedničke stavove o organizovanju  prevozu zaposlenih, posebno onih koji nisu iz Pirota, načinu isplate i da se vise ne dokumentuju “troškovi prevoza” (naknada za prevoz je neoporeziva do 3.988. dinara),  o transport vitalno-ugroženih pacijenata u ustanovu višeg ranga na nivou medicinskih sestara i tehničara, o pravu na  korišćenje preostalog dela godišnjeg odmora za 2019. godinu, o isplati  nadoknade onima koji su bili u samoizolaciji ili su na bolovanju zbog infekcije korona virusom, o zapošljavanju svih koji su bili angažovani za vreme vanrednog stanja, a po preporuci Ministarstva zdravlja, o nagrađivanju radnika iz Covid jedinica po uputstvu ministra Lončara, zatim o odsustvovanju sa rada za vreme vanrednog stanja roditeljima dece mlađe od 12 godina, samohranim roditeljima i roditeljima maloletne dece sa smetnjama u razvoju, ili kada su oba roditelja zdravstveni radnici. Puno tih zahteva koje bi se razmatrali. A po našem mišljenju na dobrobit zaposlenih, ustanove, a samim tim i pacijenata, u okviru hitnog sastanka traženog još 20. marta direktor je sve sam rešio  bez konsultacije svih sindikata u bolnici, koji su predstavnici zaposlenih.

   Sastanak bi rešio probleme !

-         Naravno, da je došlo do sastanka, koji je, a po našem mišljenju, morao biti održan u skladu sa važećim pozitivnim zakonima, hitno bi tražili zapošljavanje nedostajućeg kadra medicinskih sestara I tehničara I nemedicinskog osoblja različitih profila (što se tiče lekara, verovatno bi o njihovom statusu progovorile  uvažene“kolege” iz ostala dva sindikata, koji su i sami lekari, pa su vise upućeni). Čak i sam krizni stab, kao I sve zemlje sveta su prepoznale značaj ovih profesija I imaju u planu hitno dodatno zapošljavanje. Ne zaboravite, sledi nam teška jesen… Posebnu pažnju bi trebalo obratiti na medicinske sestre – tehničara sa grudnog  i prijemnog odeljenja. Tu bi trebalo hitno obezbediti po tri medicinske sestre u smeni, određen broj prepodnevnih sestara, bolničare u smenskom radu, spremačice prepodne i popodne. Toliku zahvalnost možemo da iskažemo, jer i kad je prestalo vanredno stanje zaposlenima u ovoj ustanovi nije donelo  manje posla I brige, naprotiv, još vise obaveza. Ako je grudno sa infektivnim odeljenjem bilo vise opterećeno u doba vanrednog stanja, prijemno je posle vanrednog stanja pa do današnjih dana junački I hrabro iznelo najveći teret. Naravno ne treba zaboraviti ni sve ostale službe u bolnici i sve zaposlene, a posebno sve zaposlene koji su radili  u kovid jedinicama sa različitih odeljenja, službu anestezije i intenzivne nege koji rade poslove koji su opisani kao najteži i najrizičniji prilikom intubacije i rada na respiratorima, laborante, interno, radiologiju…  i sve, baš sve zaposlene i izvinjavam se onima koje sada nisam spomenuo. Ali svi zaslužuju pohvale i mnogo vise od aplauza. To su vojnici koji svakog dana idu na “ratište” i niko ne “dezertira” I svi su stavljeni u službu zdravlja građana, nacije i ekonomije. I kada neko pita ŠTA MI PROIZVODIMO – ODGOVOR JE : PROIZVODIMO NAJSKUPLJI PROIZVOD –ZDRAVLJE GRAĐANA.

  Primedbe gradjana dobrodošle !

-         Iskoristio bih priliku da zamolim građane da ako uopšte imaju primedbu na rad zaposlenih u bolnici, da shvate da su sve to hrabri ljudi koji rizikuju svoje živote, verujte mi, koji su fizički, a posebno psihički opterećeni. Posle posla idu kući, svojoj deci, roditeljima, supružnicima. I tada njihova briga ne prestaje. Tada brinu šta ako sam se zarazio, pa prenesem svojim najmilijim. I ne krivite ih za organizaciju rada ako imate primedbu. Oni su  na ratištu “obični vojnici” i rade po naredbi “ pretpostavljenog oficira” – direktora. Dakle odgovornost za organizaciju i broj izvršioca nije njihova, oni samo rade.

  Potrebni novozaposleni !

-         Što se tiče nemedicinskog osoblja, hitno nam trebaju bolničari, vise spremačica,  vise zaposlenih u vešeraju, kuhinji, serviri da pomognu medicinskim sestrama bar da one ne služe hranu pokretnim I lakšim bolesnicima… Mogao bih nabrajati još mnogo nemedicinskih profesija, ali nema vremena...

Zaštitna sredstva

-         Posebna tema o kojoj ste pričali sa predstavnicima samostalnog sindikata su zaštitna sredstva. Zašto smo reagovali na sednici Upravnog odbora i tražili hitno osnivanje radnog tela za rukavice i ostala zaštitna sredstva? Zato što treba da se čuje i glas zaposlenih i da zajednički u najboljem interesu za pacijente i za zaposlene, uvidimo propuste ako ih ima, jer i zaposleni mogu da zaraze pacijente i obrnuto, čak i pored primene svih zaštitnih sredstava. Ali se mogućnost smanjuje. Zato moramo zajednički uvideti gde su slabe karike, koliko zaštitnih maski treba imati za jednu smenu, koliko partikularnih maski i da li ih ima za sve, bez obzira na funkciju  (i spremačice moraju da imaju tamo gde treba partikularnu masku), broj rukavica, vizira, naočara… Treba imati u vidu da je sve ovo potrošni material i da se prilikom rada i sterilizacije haba, lomi prvenstveno mislim na vizier. Niko nije bahat, čak svi zaposleni “štede”, čak možda i suviše i dezinfikujemo mnogobrojnu opremu. Dakle naš cilj osnivanjem takvog radnog tela je

DOBRONAMERAN I U KORIST SVIH.

-          Kao sindikat, u početku kada je bilo najpotrebnije, obezbedili smo 25 zaštitnih skafandera marke “ASIA” tamo gde je bilo najpotrebnije na najrizičnijim mestima tog momenta, kao i 60 vizira. USPELI SMO OBEZBEDITI JOŠ 40 VIZIRA I OVIH DANA PODELIĆEMO TAMO GDE JE NAJPOTREBNIJE. I tu se vidi naša dobronamernost. Neki kad god iznesemo naše mišljenje, a u skladu sa zakonom, ne odgovaraju na pitanja, već nas napadaju da imamo veze sa politikom, što izričito negiramo.

Bezbednost I zdravlje na radu !

-          Sa predsednikom Samostalnog sindikata u bolnici, dotakli ste temu Odbora za bezbednost I zdravlje na radu Opšte bolnice Pirot, koji je nezavistan u svom radu i u skladu sa Zakonom o bezbednosti I zdravlju na radu i u skladu sa odredbama PKU za zdravstvo ima velika i ogromna ovlašćenja. Inicirali smo održavanje sednice Odbora i smatramo  i nadamo se da će sindikati zauzeti jedinstven stav po svim pitanjima. Pitali ste predsednika Samostalnog sindikata u bolnici osim onoga što je spomenuo koje su još teme bile na Odboru.  Dodao bih da smo razgovarali o bezbednosti i zdravlju na radu, inicijativama prema direktoru, posebnu pažnju smo obratili na odeljenje psihijatrije i bezbednost zaposlenih u skladu sa prirodom posla, o stanju na grudnom odeljenju I prijemnom i razgovarali smo o Aktu o proceni rizika Opšte bolnice Pirot.

-         Akt o proceni rizika u Opštoj bolnici Pirot je kompleksna tema, koju ću pokušati približiti Vama I vašim čitaocima. Naime, u skladu sa članom 38, stav 2 PKU Aktom o proceni rizika poslodavac, a u skladu sa izvršenom procenom rizika i stručnom analizom alužbe medicine rada utvrđuje radna mesta sa povećanim rizikom.

-           Naš poslodavac je još aprila meseca 2015. godine doneo Akt kojim ukida većinu radnih mesta sa povećanim rizikom iz člana 38 PKUi. Uspeli smo individualnom “borbom” našeg sindikata i zajedničkim delovanjem preko Odbora u bolnici da “odložimo” donošenje takvog Akta do decembra 2018. godine. Od tada traje naša neprekidna sindikalna borba, a u skladu sa zakonom, o dokazivanju da Akt nije donešen u skladu sa zakonom.

Pandemija !

-         Treba napomenuti da je pandemija pokazala u celom svetu da postoji povišen I ekstremno visok biološki rizik I ogroman stres po zaposlene u obavljanju posla. Na žalost, to nam pokazuje i govori broj zaraženog medicinskog I nemedicinskog osoblja, kao i broj umrlog osoblja i osoblja koje su imali iimaju tešku kliničku sliku. I sa tim se slažu, iz izjava u medijima, I članovi našeg Kriznog štaba, kao i sam predsednik naše države I ostali predstavnici vlade, i sami građani, koji odaju priznanje nadljudskom naporu zaposlenih u zdravstvenom sistemu Srbije.

Pravo na povišen rizik !

-          Druga bitna stvar koja mnogo pogađa I negativno utiče na zaposlene u našoj ustanovi, je činjenica, a po našim saznanjima, da u bolnicama u Leskovcu, Knjaževcu, Zaječaru, Boru, Negotinu, Kladovu I u Nišu, kao našoj referentnoj ustanovi, zaposleni imaju pravo na povišen rizik u skladu sa članom 38 PKU. Kako mislite da se osećaju zaposleni na psihijatriji, grudnom odeljenje, prijemno- urgentnoj službi, intenzivnoj nezi, infektivnom odeljenju, intenzivnoj nezi na internom odeljenju, poluintenzivnim negama na odeljenjima, porodilištu, neonatologiji… i ostalim mnogobrojnim odeljenjima, kao i sestre u smenskom režimu rada, nemedicinske određene službe i zaposleni, kada znaju danas, a u doba savremene komunikacije, da njihove kolege u okolnim zdravstvenim ustanovama imaju to pravo? Ujedno to novčano ništa ne košta bolnicu, već samo im je povećan broj radnih sati u odnosu na ostale kolege iz drugih ustanova? Godišnji odmor je isti po PKU, nezavisno da li imaju to pravo ili ne. U čemu je onda problem?

Kolektivni sporovi !

-         Podneli smo, a prema preporukama Vlade RS, postupak kod Republičke Agencije za mirno rešavanje kolektivnih sporova. Preporuka miritelja je bila da se ispita radno vreme u bolnici i uradi Revizija Akta. Do današnjeg dana to, koliko mi znamo, nije urađeno. Nakon toga obratili smo se i Inspekciji rada I Ministarstvu rada sa našim primedbama. Inspekcija rada je utvrdila određene nepravilnosti u toku inspekcijskog rada i naložila poslodavcu otklanjanje utvrđenih nedostataka. U toku je priprema našeg obraćanja I samom uvaženom Ministarstvu zdravlja. Dakle sve smo radili u skladu sa zakonom i prema preporukama same Vlade RS, a to je da pre pokretanja bilo kakvog sudskog procesa, dođemo do zajedničkog rešenja, a u korist ustanove, zaposlenih i samih pacijenata.

-          Sada na sledećoj sednici Odbora, svi sindikati će zajednički doneti Odluku šta dalje i kome se obratiti sa priloženim dokazima o HITNOJ REVIZIJI AKTA I PROMENI NIVOA PROCENE RIZIKA, kako bi zaposleni dobili ono što im i sleduje. Aplauzi nam gode, i pohvale, ali hoćemo da imamo ista prava kao i naše kolege npr na psihijatriji u Leskovcu ili u većini bolnica u Srbiji. Ne tražimo dodatno povećanje plate, već samo ono što ništa ne košta bolnicu – ista prava kao i ostali. Da li mnogo tražimo? Odgovor ostavljam na procenu našim građanima.

Sve u interesu zaposlenih !

-         To bi bio moj odgovor na Vaša pitanja koje ste postavili uvaženim predstavnicima Samostalnog sindikata iz bolnice i ujedno hteo bih pozvati sve sindikate u Bolnici da nađemo zajednički imenitelj i reagujemo i preko Odbora I da iskoristimo prava iz Zakona o radu i PKU I da branimo stavove i interese zaposlenih a posebno danas kada su svi oni istinski heroji, u pravom smislu te reči.

                                                                                                                                    Predsednik SMSTS OO OB Pirot

                                                                                                                                                Igor Stojanović