Boldirani kurziv

Ono što smo tražili, to smo i dobili. Odnosno, tome smo se nadali. Jednostavno, smatrali smo da je bilo potrebno da dobijemo obrazloženje za naprasnu smenu jednog direktora i zbog toga smo se obratili, kome bi drugom, Ministarstvu.

Verujem da je svima bilo jasno da postupak smene nije nezakonit, jer je gradska vlast postupila po slovu zakona.

To je i Ministarstvo potvrdilo.

Ministarstvo odgovorilo: Razrešenje i imenovanje direktora Centra za socijalni rad u nadležnosti organa jedinice lokalne samouprave

Šta je ovde u svemu bilo "već viđeno"?

Naravno, način na koji je smena urađena, jer je po svemu ličila i na druge smene koje se događaju.

Niko nije naivan u vlasti!

Ima tamo bar desetak pravnika i jedan glavni, koji neće da se zaglibe u pravne nedoumice.

Da se razumemo!

U to kako je direktorka Centra za socijalni rad proteklih 20 godina radila nećemo da ulazimo. To i da hoćemo, niti možemo, niti smo toliko upućeni da bismo ocenjivali.

Smatram da je ovo škakljiva rabota.

Da je tako, govori podatak o broju ljudi sa "socijalnim potrebama", kako ih to zovu! Skoro pet hiljada. Ni u ludilu ne bih prihvatio da budem nečiji branilac, ali, uradite dobro desetini ljudi koji su na ivici egzistencije, a nemojte uspeti da uradite dvojici-trojici, to vam je!

Ua, CSR!

Uz to, koliko ima para, toliko će se i pomoći ljudima.

Iskreno, lično, nebrojeno puta sam bio u prilici da kritikujem neke od zaposlenih u Centru. Naravno, kada kritikujete "firmu" gazda je glavni krivac! I zato i ovih dana odjekuje:

Uuu, direktorka!

Sretao sam se sa njima na terenu.

Malo li je porodica za čiji život smo zapomagali.

Salići, Dinčići, ovi sa Sarlaha, oni iz 22. Divizije, ona porodica prema Barje Čifliku.

Ma, za ubogi život pokojnog Jovana Tomanovića, naše legende, koga su pustili da živi u drvenoj kolibi, zapomagao sam da mu se pomogne.

I sad, kada se malo šire pogleda rad ove institucije, očigledno da se upamti samo ono gde nije bilo dobro.

Tako sam i ja mislio!

I, da budem otvoren do kraja.

Sa smenjenom direktorkom u životu nisam ni kafu popio. Znam njenu porodicu, oca, majku, starije.

Sa te strane sam je razumeo.

Sve ostalo znam koliko i vi!

U vremenu opštih smena zbog jedne rečenice, šetnje ulicama, ili odbijanja da se naredi nekome da nosi zastave i viče da želi da uči, ljudi se smenjuju!

E, to je, ljudi, problem.

Novi, mladi čovek uhvatio je vruću peglu, krompir...

Odmah je dobio novac da moluje kancelarije, da teraju miševe koji su se šetali i "zabeleži prvu radnu pobedu"!

A, kada krene stihija usamljenih beskućnika, kao onaj moj Žabac sa Keja, tek onda ćemo sagledati pravu istinu svega!

Posebnu pažnju obratim kada Glavni objašnjava Budžet. Ono "socijalna davanja"! Tu "načuljim uši"!

I kada ta "socijalna davanja" "rasprostrete" na celu godinu i kada svaki dan u zgradu Suda uđu desetine nemoćnih, kada pogureni, uplašeni, snuždeni kucaju na vrata, e onda razmislite da li će se i koliko njih vratiti zadovoljni kući!

Vladan Vasić je juče sa njima "kusao" grašak.

Ta predstava, kojoj je nažalost prisustvovao i naš novinar, trajala je samo toliko koliko su brzo ispraznili tanjire. Onaj s bradom i majka ovog deteta, uz nekoliko devojaka u crvenim kombinezonima upotpunili su sliku.

Potom izjava i...

Svako je otišao na svoju stranu...

A "naivna deca", oduševljena time što je Glavni obedovao grašak sa korisnicima narodne kuhinje, hvalila su njegov gest, sve čekajući da iduće godine u neko vreme ponovo dođe!

Za promenu, možda bude i klot pasulj ili sitna boranija!

E, to je to što nas u ovakvom vremenu dovodi u neko posebno stanje, dok gledamo kako se ispred nas šepuri neki poseban svet ljudi koji smatraju da mi mislimo (da oni misle) da je njihov gulaš najbolji i da će nas i dalje ubeđivati da kusamo tu začinjenu čorbu!

Mnogo toga što gledamo me muči. Tačnije, ubija raspoloženje.

Muči ne samo zato što lome ljude preko kolena, već zato što oni žive u nekoj svojoj nadi da je to njihovo jedino tako, da je naše ćutanje muk slepe poslušnosti, klimanja glavom i verovanja u neku njihovu magiju lažnog ponavljanja!

I šta je u svemu najgore: oni i dalje misle da je njihova zaprška za gulaš najbolja i da će nastaviti da nas hrane iluzijama njihovog neznanja, osionosti i busanja u sopstvene navike...