Naš lokalno popularni orkestar „Sok od šljiva“ probio se u okolini i polako počeo da otima poslove konkurenciji. To je vreme postdejtonske Jugoslavije, kada su ratne trube utihnule, turbo folk se upokojio, počeo se na tezgama razvijati neki fjužn stil pa su orkestri koji znaju i umeju da sviraju od izvorne, novokomponovane narodne, preko komercijalnog popa do rok muzike (poneki slatkasti džez), postali na ceni i traženi.

Pirot je imao tradicionalnu manifestaciju „Sportista godine“ pa smo pozvani da, imeđu ostalih, odsviramo nekoliko pesama.

    Ali trenutak tog događaja je vrlo poseban. U isto vreme u Beogradu, Pirotu itd. su trajali protesti zbog nepriznavanja rezultata lokalnih izbora, upravo sledeće veče posle kontra mitinga u Beogradu ( a to je ista tehnologija vladanja kao i sad samo što su tada u Beogradu, osim sendviča, dobili i motkama od transparenata po leđima, istim koje su im tutnuli organizatori). U pauzama između pesama čuli su se glasovi protesta sa ulice i pištaljke, a u prvom redu sale, usred lokalnih predstavnika vlasti bio je ambasador u Sofiji Radoš Smiljković, prethodno šef Bgd Komunista i čovek blizak Miri Marković.

     Završili smo poslednju pesmu, dobili veliki aplauz, a kao pomoćni vokal, imajući svoj mikrofon, rekao, parafrazirajući Slobu od veče pre:

     „Volimo i mi Vas!“

     Naišlo mi u trenutku: Ako vi volite kako sviramo i pevamo - volimo i mi vas.

    To je nasmejalo sportiste, ali i preplašilo organizatora, novinara-urednika radio  Pirota a on ostatak orkestra, pošto mene čeka marica ispred, nisu me ni gledali više.

Kada sam ušao u garderobu, harmonikaš i njegov sestrić klavijaturista su nešto smrknuto pričali. Uhvatio sam deo razgovora:

     Jel ti ispravan traktor? Pita harmonikaš.

Mislim da jeste.

Da si mi pooremo njive, jer dogodine nema da svirimo.

Međutim šta se desilo. Na već ugovorenim svirkama u Pirotu ulaze gosti, prolaze pored nas i smejući se kažu „Volimo i mi Vas!“

I krene nam posao kao nikad pre. Imali smo sledeće godine više svirki nego što je bilo neradnih dana, vikenda i praznika.

Dejan Pejčić, tada gitarista u orkestru. Danas mašinski inženjer, živi u Beogradu