Ovo što ću i danas da uradim razumeće stari Piroćanci. Avda, njegov sin Dušan, Draga mornar, Žarko  Ćirić, razumeće  Ljubinka i njena porodica, razimeće sin Ljupčeta Džurdže, setiće se svi koji su se sankali i skijali u Dlgošijinoj njivi. Sve stare pirotske porodice. Vinogradi na Sarlahu, Budim Del, Dlgošijina njiva, Grcin grob, to je istorija.

To je stari Pirot koji se na ovom brdu rađao. Tu su vinogradi, sedenće, gitare, zvezde nad Pirotom, berbe groždja, "blago vino", "muljanje", otakanje,  kermesi na Sralahu, Urošev atelje, ploča gde su mirisali ćervapčići, Bela, i svi oni konobari koje sam pozaboravljao. Ovde su dolazile na igranke najlepše pirotske devojke i stasiti zgodni mladići.

Nisam se uzalud onog dana peo na Sarlah, na Dlogošijinu njivu, za koju mnogi nisu čuli i ne znaju gde je. Verujem da ne znate da su pirotske gazde, pravi domaćini, imali vinograde na Sarlahu i Budim Delu. 

Bilo je posebno poštovanje kada neko kaže da ima vinograd na Sarlahu ili  da vas pozove u "grozdober".

Kao rodjeni Piroćanac, dete koje se divilo Urošu, Avdi, Radetu Ćiriću, Ljupčetu Džurdži, Dragi Mornaru, Ivankovićima, pirotskoj gazdinsksoj porodici, osetio sam gorčinu, kada sam saznao da naslednici tih divnih ljudi, ili neki od njih, kao Avda koga srećem na Keju, ne mogu da stignu do svojih svetinja.

Da, vinogradi su za stare Piroćance bili – svetinja!

Valjda će ih nekada neko opisati.

Znajući sve to, krenuo sam. Parkirao sam "žućka" i uputio se ka vrhu tog čudnog Naselja Sarlah. Ka brdu koje su svi zaboravili, a neki "naučnik", čak dozvolio da se i kuće grade, umesto da se kao Kraljevica u Zaječaru čuva kao spomenik.

Smatram da poseban tekst nije potreban.

Samo podsećanje, fakti.

Godine 2014. u Sarlah su ušle velike mašine, prokopani su tuneli, prošao novi "Via militaris" ili Koridor 10 – moderno i presekao put do vinograda.

Od tada, naši ljudi veru se kozjim stazama, noseći meze, domaće vino, neku pečenu kokošku ili meso da "bace na skaru", kako bi vikend proveli gore. Neki drugi, kao Stevica Ivanković našli su kraći put "provirajući se"  kroz kanalizacione cevi, a neki obilazili do Kružnog toka sedam i sedam kilometara, vraćajući se nazad, podno Sarlaha, do nekih staza kojima su išli "u lozje"!

Želeo sam da deo sebe, svog (ne)raspoloženja unesem u sve ovo, započeo sam ovako. BIlo je tu i tamo nekih problema u snimanju, jer nisam "ulični fotograf" pravim često greške, ali ćete me razumeti.

  Evo!

  Dlgošijina njiva

 Tragovi buldožera, blato, "novinarske patike"

  Žena koja nije dozvolila prolaz i Žarko Ćirić, rodjeni Piroćanac

 Žarkovo branište 

Raskrsnica puteva

Povratak

         Odjava, uskoro  se vidimo !

     Da. Uskoro ćemo se videti. Grozdober je pri kraju. Ajde da se nadamo da će poslednji Piroćanci koji beru, moći odbir, plovdinu, crno, afusali, u buradima lakše nego ovih sedam godina spustiti do svojih podruma!