Pre neki dan stiglo je pismo. Jeste malo čekalo "na red", ali smo - eto - stigli da objavimo.

Poštovani gospodine Paunoviću,

Rođen sam u Pirotu, ali sam odavno kao mlad napustio rodni grad zbog studija, a potom napustio zemlju. Završio sam tehnologiju i dugo radio u jednoj fabrici hemijskih proizvoda, na zapadu. 

Pratim Vaš Portal, znam i Vaše roditelje. Ponekada razmišljam da se javim, podstaknut pre svega problemima u prirodi, jer sam godinama član jednog ekološkog pokreta ovde.

Uznemirili su me požari na onoj deponiji izvan grada. Tada sam želeo da se javim, jer je to veliki problem, a i šteta na četinarskoj šumi nije bila zanemarujuća.

Bilo mi je drago da čitam informacije o regionalnoj deponiji. Pretpostavio sam da je to iz projekata Evropske unije, jer je ovde  životna sredina, kao preduslov zdravog života, izuzetno bitna.

Video sam i Vaše ranije tekstove o deponiji iza Tigra. Tokom jednog boravka u Pirotu pre više godina otišao sam tamo, nisam mogao da verujem da tako nešto postoji. Čudilo me zašto u Tigru nisu reagovali.

Odlučio sam da se konačno javim. Poslednji tekst o sanaciji te deponije me ne samo iritirao, već uznemirio. Voleo bih da neka od mojih pitanja prosledite ili nadzornom organu ili izvođaču radova.

Najpre, ako je sanitarna deponija sa zaštitnim folijama, sistemom za sakupljanje procednih voda i gasova, rizik je značajno manji. Ako je nesanitarna deponija, a video sam da je takva, stara deponija bez zaštite, mogući su brojni problemi. Razlog za zabrinutost su mnogo ozbiljniji nego kod uređene sanitarne deponije.

Na takvim deponijama najčešći problemi su:

- Procedne vode (filtrat) koje kroz otpad nose teške metale, bakterije i druge zagađujuće materije prema zemljištu i podzemnim vodama.

- Metan i drugi gasovi koji nastaju raspadanjem otpada. Metan je zapaljiv i može izazvati požare.

- Samozapaljenje deponije, što nije retkost na velikim nesanitarnim deponijama.

- Neprijatni mirisi, naročito leti.

- Glodari, insekti i ptice koji mogu da šire zarazu.

- Raznošenje plastike i lakog otpada vetrom na okolne njive i naselja.

Sa fotografije i video snimaka se vidi ogromna količina otpada i vegetacija koja izbija kroz telo deponije, ali se ne vidi da li postoje curenja, dim ili druga akutna opasnost.

Za građane koji ne žive neposredno uz deponiju najveći problem je uglavnom dugoročno zagađenje životne sredine. Za one koji žive u neposrednoj blizini rizici su veći zbog mirisa, gasova i mogućih požara.

Zanimljivo bi bilo istražiti:

- da li se redovno meri kvalitet podzemnih voda,

- da li postoji monitoring deponijskog gasa,

- koliko je ostalo do zatvaranja ili sanacije,

- da li su rađene poslednje procene uticaja na životnu sredinu.

To su pitanja na koja bi javnost trebalo da dobije jasne odgovore. Vidim veliki nasip otpada iza ograde, praktično celo brdo smeća. Na fotografiji nema vidljivog dima, plamena niti većih procena procednih voda, ali se jasno vidi da je reč o velikoj deponiji sa delovima otpada koji nisu potpuno prekriveni zemljom.

Same fotografije i video snimci potvrđuju da se radi o velikoj količini odloženog otpada, ali ne može sama po sebi da potvrdi nivo zagađenja podzemnih voda, prisustvo metana ili drugih štetnih materija. Za to su potrebna merenja i stručni nalazi.

Gospodine Paunoviću, ovo smatram preventivom. Želim da verujem da ovaj projekat realizuju stručni ljudi i da neće dozvoliti bilo kakve akcidente.

Osećao sam se odgovornim prema mom gradu i građanima Pirota da ovo napišem, a Vama hvala što na profesionalan način, sa novinarima u Vašoj Redakciji pratite život našeg Pirota.

Srdačno,

Inž. S... J... Utrecht, Nederland."

Poštovani, hvala Vam. Naravno da ćemo proslediti vaša pitanja nadležnima. Nadam se da se sve drži pod stručnim nadzorom!