Dobar dan, gospodine Paunoviću! Pišem Vam jer znam da ćete razumeti.

Znam da kao i ja i mnogi sugrađani osećate gorčinu i prepoznajete nepravdu.
Razmišljam ovih dana o demoliranju i neodržavanju malog dečijeg igrališta u naselju Sarlah...

Ne znam ko je i zašto...

Znam da je, kada je tu postavljeno bilo pravo osveženje za prolaznike i znam da je grupa ljudi povremeno održavala, u smislu malih popravki, to (meni je bilo) mesto za predah. Na poziv građana verovatno bi se JP "Komunalac" više angažovalo. Ja bar verujem u to.

Primetiću ovako javno, a neke obavestiti, da svakih nekoliko dana na tom ili nedaleko od tog mesta pomenuta grupa ljudi nalazi i zbrinjava štenad koju neko, ne znam odakle donosi i ostavlja na milost i nemilost ulice.

Ranijih godina, dok je autoput drugačije funkcionisao, te nesrećne životinje su završavale ko zna gde i kako. Sada, minimum jednom nedeljno pojedini stanovnici naselja Sarlah pokušavaju da sačuvaju živote ovih nedužnih bića. To spašavanje podrazumeva borbu protiv zaraznih bolesti, posete veterinaru, obezbedjivanje hrane, bezbednog prostora, pronalaženje budućih vlasnika. Jasno je svima da je za sve to potrebna ogromna energija, puno vremena i finansijskih sredstava. 

Dakle, s jedne strane imamo ljude koji bi da sačuvaju, da izgrade, a sa druge strane one koji napuštaju, lome, uništavaju...

Koliko su ovi prvi, realno, u mogućnosti da odbrinu brige onih drugih i da isprave sve njihove namerne ili nenamarne greške i nemar? 

Hvala! 
Marija Sibinović Schernau

FB grupa Džoni