Šta je sve dobro u vašim pismima. Ogleda se život, pravi mozaik različitih detalja. Da, ističete probleme, ali ponekada ima i drugačijih tema.

Jedna majka, mada se podrazumeva da sve majke vole svoju i tuđu decu, naravno da je mališane podržala. Za razliku od nekih drugih ova dečica se, kao u svim gradovima sa stambenim blokovima, igraju ispred svoje zgrade.

Poštovani.
Poželela sam da sa vama podelim kako se druže i igraju deca iz ulice Nikole Tesle. Oni voze bicikle, rolere, trče, igraju se žmurke, piju sok iz iste flašice, svađaju se... baš kao i mi nekada. Svakoga dana čuje se dečija graja do kasno u noć, ponekada ih opominju komšije jer su malo bučni, ali ima li nešto lepše od njihovih osmeha i od njihovih glasova. Možda se drugi roditelji ne bi složili da se ovo objavi, možda nisam trebala ni da pišem, ali ja sam preuzela odgovornost na sebe...
Nažalost, nema dvorište, trotoari i sokaci su njihovi.
Pozdrav!

Toga je bilo i biće. Kako reče Bane Kengur, dok su deca proslavljala rođendan u njegovom kafiću i igrala se napolju

Bolje da se čuje dečiji smeh, nego da ovde sede narkomani, dileri...

Da baš tako je rekao! I zna se da ispred Kengura takvih nema.

Mala digresija, ali tako je i u ovom slučaju! Zašto je tako?

Zato što ima stanara, da li su godine u pitanju, ili nešto drugo, koji negoduju.

Verujemo da deca znaju red, tako da bilo kakvo negodovanje ipak nije za pohvalu.

* Foto: I.M.