Pravoslavni hrišćani ovog vikenda slaviće jedan od najvećih hrišćanskih praznika Vaskrsenje Gospodnje - Uskrs. Obeležavanje počinje u četvrtak – Veliki četvrtak, liturgijom Svetog Vasilija Velikog od 7 časova. Sutradan, na Veliki petak, dan kada je, po verovanju, Isus Hristos umro, raspet na krstu na Golgoti u 7.30 časova su Carski časovi, a u 15 časova počinje večernja liturgija kada se iznosi Plaštanica kojoj se vernici poklanjaju i sprovode običaj proviranja. U 23 časa počinje Jutrenje i litija oko crkve sa Plaštanicom.

Veliku subotu, drugi dan hrišćanske žalosti, dan koji je Hristos proveo u Hadu, obeležava se takođe u molitvi i tišini.

Na taj poslednji dan Nedelje stradanja i smrti vernici celivaju plaštanicu na Hristovom grobu koja se na Veliki petak svečano iznosi pred pravoslavne oltare i krajem dana u subotu, pred slavlje Vaskrsenja, uz poseban ritual ophoda oko crkve unosi u oltar.

Ponoćnom Vaskršnjom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje praznik Vaskrsenja. Sveštenici u pravoslavnim hramovima se u znak vaskršnje radosti i pobede nad smrću presvlače u svete odežde i u osvetljenoj crkvi čitaju Jevanđelje o radosnoj vesti anđela.

Početak vaskršnjeg slavlja oglašava se zvonima na pravoslavnim hramovima koja prvi put zvone posle dana žalosti kada se, umesto liturgija, služe carski časovi, a bogosluženja najavljuju drvenim klepalima.

Narod u hramovima odgovara molitvom na horsko pojanje anđela i sa upaljenim voštanicama iščekuje Vaskrsenje, najradosniji praznik pobede života nad smrću koji je osnova hrišćanske vere.

Na dan Vaskrsa u 6 časova kreću litije oko hramova, a potom jutarnja liturgija Svetog Jovana Zlatoustog. Večernja liturgija je u 16 časova. I drugo i trećeg dana Uskrsa jutarnje i večernje liturgije biće u isto vreme kao i prvog dana.