Nikada nisam znao koja je zgrada Lepa Brena, gde je Vukovarska, Jastrebačka li beše još jedna. Ulicu Stevana Sremca znam, otuda smo kao "raseljena lica" prešli na Vezni trakt. Sudbina, šta li je?!

 E, tu, izmedju tih zgrada, iza  "zubnog", godinama postoji dečije igralište. Zemljani teren, koji trava polako osvaja, pre neku godinu u sklopu svih najava da će biti bolje, Sportski centar im je poklonio golove i mreže. Sećam se, sa tadašnjim direktorom Tigra, Vladom Ilićem, dogovorio sam da se postavi tartan. Trebalo je da se, naravno, uradi podloga. U, kakva radost za dečicu.

 I tu smo stali.

 Rekoh, juče sam tuda prolazio. Nisam mogao da odolim. Deca igraju "na jedan gol"!  Neki su već porasli, bilo je to 2021. godine, stigli neki novi klinci.

Bilo mi je neprijatno. Greh je kada se deci nešto obeća i ne ispuni. Obnoviću razgovor sa Vladom Ilićem i njegovim naslednicima. Ali ostalo. Treba napraviti osnovu, staviti nekoliko sijalica deci. Popraviti stative. Reče jedan mali, da umalo nisu pale  "golmanu"  na glavu.

  Ono što sam takodje čuo, što me razočaralo, zamislite, da nekim stanarima gore, smeta dečija graja.

 Ima li lepše muzike u životu od dečijeg smeha?!