Da se odmah razumemo: ovaj tekst pogledava u neko sutra, kada će poštovanje i poštenje, istina i pravda, biti vrednosti svih, a samim tim i onih na čelu grada. Ovi životni atributi trebalo bi da budu isti kao bistra voda, čist vazduh, osmeh, pravda.

Svesni smo da će ljudi iza zavesa ponovo "zloupotrebljavati službeni položaj" i deliti narodni novac poslušnima. Znamo da će se ponovo čudom čuditi i da se "nisu videli" sa članovima Komisije, da ne znaju ko su Popov, Miljković, Grulović, da ni kafu nisu popili sa njima itd.

Znamo da nije tako i da je ovakav način raspodele para "tužna komedija" srpskih, pirotskih medija!

Ako vas nije stid, onda – NIŠTA.

Ovo su adrese na koje su danas otišla naša pisma: Savet za štampu, Kraljice Natalije 28, Beograd i Gradska uprava Pirot - Gradonačelnik Vladan Vasić - Gradsko veće.

"Poštovani,

povodom raspisivanja novog konkursa za sufinansiranje medija u Pirotu, postavljamo pitanja profesionalnih standarda i raspodele budžetskih sredstava građana.

U javnom interesu tražimo odgovore na sledeće:

1. Kako dobijaju sredstva mediji koji nemaju stalno zaposlenog novinara, funkcionalnu redakciju niti prostor u gradu o kojem izveštavaju?
2. Kako se tumače sredstva dodeljena medijima bez zaposlenih novinara, dok mediji sa stvarnim timom dobijaju manje?
3. Koji su minimalni profesionalni standardi i kadrovski kriterijumi za raspodelu budžetskih sredstava?
4. Kako se proverava postojanje funkcionalne redakcije i prisustvo novinara u lokalnoj zajednici?
5. Koji mehanizmi postoje da se osigura pravična raspodela i zaštita profesionalnog novinarstva od zloupotreba?

Opšte je poznato da je naziv Konkursa fingiran, sredstva se dele medijima za godišnji rad “na ime”, a projekat je samo “paravan”. Iz tih razloga su naša pitanja još jasnija. Kako se to radi bez novinara ili sa jednim novinarom (kradu se vesti sa fb, instagrama ili dobijaju informacije “ispod stola” od vlasti i institucija bliskih vlasti)? Kako to mediji bez novinara ili sa jednim novinarom rade 365 dana?

I još jedan detalj. Konkretno, kada je vlasnička struktura u pitanju, za Portal Pirotske vesti vlasnik nije poznat. Postoji sumnja da se radi o funkcioneru vladajuće stranke.

Nejasan je i vlasnik TV Pi kanal. Vlasnik je Tigar ad. Tigar ad je vlasništvo države. Znamo da su mediji “izašli” iz državne svojine!

Konkretno, situacija u Pirotu pokazuje:

• Lokalni list Sloboda nema nijednog novinara.
• Pirotske vesti i TV Pi kanal imaju po jednog novinara.
• Portal Ćilim u Pirotu ima adresu u stanu u kojem živi porodica. Odgovorno lice ne živi u Pirotu. To je jedan od medija gospodina Slavka Stijakovića.
• Ani Press ima pet zaposlenih, tim koji radi na terenu, u Redakciji i proizvodi originalni sadržaj, plaća zakup i sve prateće troškove.

Građani Pirota i Srbije, naravno, imaju pravo da znaju da li je raspodela sredstava zaista zasnovana na profesionalnim kapacitetima i sposobnosti medija da izvrše zadatke od javnog interesa.

U svetlu ovih pitanja, obraćamo se nadležnim institucijama!

Budžetska sredstva građana su javna. Profesionalno novinarstvo zaslužuje poštovanje i zaštitu, a javnost ima pravo da zna da li su sredstva dodeljena pošteno i u skladu sa pravilima, da znaju da li je raspodela fer i zakonita".

* Naslovna ilustracija: Chat GPT