(-Ko je Komisija koja deli pare!? - Ko je Sportski savez?  -Ko su neki strukovni savezi? Sledeća tema kada je sport u pitanju je stručni rad. Verovali ili ne, tek Pirot nema školovane trenere za više sportova. Pogotovo nedostaju treneri u mlađim selekcijama.)

Da, ovo su samo neke od dilema koje sam najavio, kako bi nastavili analizu trenutnog stanja u sportu. Iskreno, sve sa ciljem da se nešto menja.

Ko je Komisija koja deli pare!?

Ovih dana obratio sam se nadležnom odeljenju u Gradskoj upravi da nam dostave odluku o raspodeli sredstava. Činovnica Amelija Radovanović nam je doslovce odgovorila da “Koliko ona zna, odluka još nije doneta”.

Podsećam, odbornici su nedavno usvojili Budžet. Evo po stavkama kako izgleda:

Dakle, razvoj sporta i omladine 185.720.000. Nije malo. Koliko je odvojeno za omladinu, koliko za Sportski centar, a koji iznos će podeliti klubovi i na koji način, to još uvek čekamo!

Tu dolazi sada i ono pitanje. Ko su članovi Komisije koji dele pare? Da li postoje kriterijumi?  Da li  postoji sistem? Da li postoji dugoročna politika? Da li ćemo pokušati da konačno, u Pirotu gledamo najkvalitetnije što srpski sport ima? Da li je to ostvarenje cilja, da brojni ljubitelji sporta konačno vide najbolje ekipe u nekim sportovima. Ne bih da prejudiciram, ali dobro se zna da je za fudbal i košarku najveće interesovanje i da treba u naredne dve godine, pravilnom politikom raspodele sredstava, dovesti u Pirot Zvezdu i  Partizan u fudbalu i košarci, napuniti stadione, gledati naše timove na televiziji. Povećali bi se prihodi u trgovini i ugostiteljstvu jer bi ljubitelji fudbala iz Okruga, pa i dalje, Vlasotince, Knjaževac, Niš, Leskovac dolazili ovamo!

Drugi deo te politike, bio bi pojačati klubove sa tradicijom, rukomet, boks, karate, žensku košarku, mali fudbal, ženski fudbal i tako podići nivo, kvalitet ovih sportova.

 Zašto sve ovo!?

 Zato što bi deci i roditeljima vratili interesovanje za ove sportove, povećali bi broj dece obuhvaćene sportom, a samim tim uticali na njihovo zdravlje.

Što se tkzv. privatnih klubova tiče, znaju oni dobro koji su, treba im, na osnovu njihovog programa obezbediti sredstava za rad, uz uslov da naknade za bavljenje sportovima za roditelje budu simbolične. Recimo, ne veće od hiljadu dinara.

I još nešto.

Osim košarkaškog kluba i gle čuda, FK Zvezda iz Blata, nijedan klub u gradu nije uradio reklamne panoe, ne bori se za marketinške ugovore, jer svi čekaju gradske pare.

Sve ovo trebalo bi kao temu staviti pred odbornike i omogućiti im, uz već dostavljene recimo, četvorogodišnje programe klubova, da o tome razmišljaju.

......................................................................................................

Sportski i strukovni savezi!

Kako vreme dolazi, smatram da je sve ovo postalo balast. Da je ustvari suprotno razvoju sporta.

 Zašto!?

 Sportski savez, iskreno, služi kao produžena finansijska ruka. Uz to, tu je “gurnut” školski sport, što nekako i nema neke bolje rezultate.

Strukovni savez bi možda trebalo da postoji. Ali, ako, na primer, seoski klub FSG treba da uplaćuje, po ne znam, hiljadu dinara za registraciju, možda tako mora, onda čemu nastojanja za razvoj seoskog sporta. Znam da Gradska uprava finansira službena lica i obezbeđuje ponekada opremu.

 Drugi strukovni savezi se ne oglašavaju. Ne znam zbog toga i aktivnosti!

......................................................................................................................

Stručni rad, sportski radnici i ... ono treće, najvažnije

Gore u pitanjima je i stručni rad. Mnogi pitaju zašto se dovode treneri sa strane. Odgovor na to pitanje mogu da vam dadu u klubovima koji ih dovode, a pokušaću da o tome glasno razmišljam.

I na kraju, postoji još jedna ideja koju nosim u sebi i za koju sam više nego siguran da bi uspostavila konačni red u pirotskom sportu. Znali bi se odgovorni za uspešne rezultate, ali i oni koji to nisu ostvarili.

Nije malo, u afirmaciju sporta uložiti toliki novac, a da nam je trenutno stanje daleko od onog kada smo subotom popodne gledali košarku ili boks, nedeljom prepodne rukomet, popodne fudbal i svi su bili jaki drugoligaši i mnogi su bili šampioni Jugoslavije u boksu!

 Eh, gde su ta vremena?

Da, tu se otvara i problem pravih sportskih radnika. Da li ih danas ima!?

.............................................................................................................

Otvorili smo neke od tema. Izvolite. Zajedno ćemo stići do željenih ciljeva!!!