Srpska liga Istok

19.kolo

Nedelja, 26. mart u 15 časova

Brzi Brod: OFK Brzi Brod-Radnički Pirot

 Sve me ovih dana podseća na prošlost. Na Trepču, na Vardar, na Palilulac, Obilić, Mačvu, Borac, a na Prištinu, na Solunac, Mladost Apatin, ali i na Orion, Timok, Sinđelić Niš, Jastrebac Niš, Dinamo Vranje,  Bor...

Iz tih razloga u rubrici ,,Da se ne zaboravi,,  napisana je i ova priča. Možda će vam biti potrebna! Rekoh, sve me podseća na vremena ranija kada je zaista bilo lepo, stadion pun, a srca razgaljena .

DA SE NE ZABORAVI! Radnički Pirot jedan od simbola grada na Nišavi !

Sve me ovo, međutim seća i na vremena kada su kosovski funkcioneri, jedan beogradski još je aktuelan, bio u Palilulcu, čudesna, svemoguća niška trojka, određivali tabelu.

Obično je za ove poslednje "išla reč" na početku prvenstva treba da se ,,upišete". Najpre su se sudije okupljale na čuvenom motelu "Pojate", gde ih je šef preslišavao, (da li je bilo nešto sporno). Potom u jednoj kafani bliže Nišu.

 Imena ,,delilaca pravde" koji su bili zaduženi ,,za prljavu rabotu" su se znala. Prestali su, neka uživaju u penziji.  Neću ih imenovati. Znaju oni!

Tada se na dva, tri dana pre utakmice obično pitalo ,,ko sudi"! I to je bio dovoljan razlog da se sve drugo zna!!!

Jedno vreme se odlučivalo ,,gore" jer je državni interes bio pre fudbala.  Potom su se pojavile gazde "raseljeni" sa Kosova, građevinski magnati, naši novokomponavni biznismeni iz okoline. Znaju to, tada postiđeni, Leskovčani dobro.

  I tako dalje, i tako dalje !

 Kada sam ovih dana,  samo pokušao da kažem nešto u ovom smislu, da se prisetim prošlosti, stigla je salva poruka, uvreda. Ma ne, to što pominju moje ime, to je njihova muka, mnogo je bitnije, što me posebno uvredilo, da neki tamo iz nekih manjih i većih naselja, gde se u ta ranija vremena igralo na livadama gumenom loptom, pokušavaju da umanje vrednosti Radničkog, bogati tradiciju poznata imena koja je ovaj Klub dao i velike fudbalere koji su ovde igrali.

Uz Radnički sam od svoje četvrte godine. Rastao u porodici fudbalskog reprezentativca, igrao malo jedno vreme u belom dresu i Radnički profesionalno počeo da pratim od 26.novembra 1978. godine kada sam uradio prvi direktan radio prenos u istoriji  fudbala na ovom prostoru. Radnički je tog popodneva pobedio Sutjesku iz Nikšića sa 2:1. Hoćete da vam kažem timove. Da se ,,smrznete"!

  I sada, posle više od 1500 radio prenosa, posle na stotine javljanja iz Subotice, Apatina, Beograda, sa Marakane, Šapca, Užica, Čačka, Majdanpeka, Bora, Negotina, Vranja, Leskovca, Surdulice, Despotovca, Skoplja, Tetova, Kosovske Mitrovice, Gračanice,  Prištine... hoćete još, ne mogu a da ne reagujem.

Marko Marković, pokojni mi je 2008. godine uručio ovo priznanje.

Morao sam, da biste znali ko govori istinu. Moja obaveza je da kažem ono što znam, vidim, osećam.

 A video sam svašta.

...........................................................................................

Obuzelo me ovakvo (ne) raspoloženje kada sam u sredu u 12.45 po dogovoru sa Lazom bio na Stadionu.

Radnički je, za razliku od jeseni, kada je imao deset pobeda iz deset utakmica, ovog proleća startovao neočekivano! Ta igra u selu nadomak Kruševca, je jedna u istoriji. Neće se ponoviti.

Koliko je uzdrmala igrače? Da li su se vratili? U kojoj meri pokazuju onaj neophodni sportski "bezobrazluk", drskost , da li su spremni da "krvare" za beli dres...

 O tome smo razgovarali. O utakmici u naselju kraj Niša ćemo kada se završi.

Fudbaleri Radničkog preko noći nisu zaboravili da igraju fudbal. Naravno da bi se igrao "taj fudbal" neophodni su uslovi. Ravan travnati teren, potrebne dimenzije, bez pritisaka vanfudbalskih spolja... Toga često u ovoj Ligi nema i zato treba što pre pobeći!

Ovo su objektivni detalji. Fudbalski savez Srbije, ukoliko želi domaća prvenstva, mora da uspostavi makar u prva tri stepena uslove da se igra normalno.

 A šta je subjektivno kod igrača Radničkog?

O tome sam razgovarao sa Filipom Djurovićem i Aleksom Petrovićem. Nekako su mi se učinili da su dobar primer!

................................................................................

 I na kraju, eto zamoliću vas da sve napisano i postavljeno ne vezujete za ime autora koji, apsolutno i nije bitan! Ovo su na sreću, ili nažalost, činjenice koje su istinite.

To što me nešto podsetilo na neka ranija vremena i u jednom trenutku zaličilo na nešto što mi se čini da će se dogoditi, to je apsolutno stvar autora i njegovo pravo da ne pogreši.

 A voleo bih!

 Kao što bih voleo da fudbaleri Radničkog demantuju sva fejspiskarala da ne znaju da igraju i da velikan iz Pirota ne zaslužuje - USPEH!

 I još nešto, više poštovanja, moliću lepo!