Osećanja su bila pomešana. Iznenada, na vrata Redakcije, pojavila su se dva meni draga čoveka.

Lepo je videti ih ponovo. 

Ne samo meni. Fudbalski Pirot ih je voleo.

Igrama, golovima, ljudskim vrednostima, ostavili su dubok trag.

Dva Pavlovića!

Slavoljub Pavlović Paja, golgeter, jedan od najboljih strelaca u istoriji Radničkog.

Danas živi u Kruševcu.

Dragan Pavlović Trpe, fudbalski majstor čije lopte su sa desne strane pogađale "u trepavicu" golgetera. Preko tri decenije je u SAD, tamo ima fudbalsku školu. U Pirot je došao iz Beograda.

Kratak razgovor i... željeni susret.

Krenuli su, gde bi naravno, da obiđu velemajstora, najboljeg u istoriji našeg kluba.

Miroljub Đorđević, najbolji fudbaler Radničkog za sva vremena.

Đoka, kako su ga svi zvali, oporavlja se od moždanog udara.

Ljudina čiji organizam je mogao da izdrži dve utakmice, jaka volja. Stručna pomoć lekara, velika briga Mome Bojkića, Saše Lilića, Saše Lazarevića i osoblja pirotske bolnice. Stalna briga i nega porodice i fizioterapeutkinje iz Bolnice učinili su, svako na svoj način, da nas legenda juče dočeka u dvorištu kuće u Berilovcu.

SUDBINE: Najteža utakmica Miroljuba Đorđevića. Legenda se vratila!

Bilo je lepo. Vraćali smo sećanja, govorili o čika Draganu, trenerima, saigračima, gostovanjima, o Hajduku iz Splita, Veležu, Dinamu, Slobodi sa kojima je Radnički igrao u kupu. O Zvezdi i velikoj pobedi u Pirotu. Ninko, Đokin kum, dugo godina generalni sekretar, pamti sve detalje. Precizne informacije, rezultati, protivnici, treneri...

Paja je u jednom trenutku izvadio iz kese dve fotografije kao poklon sećanja. Miroljub i Trpe, prošla vremena.

Otišao sam pred mrak. Paja, Trpe i njegov kum Kića otišli su, kao nekada, u Rekord na kolače.

Vratili su se u Berilovac i ostali na spavanju.

Danas su ponovo došli u Redakciju da se pozdravimo!

Odoše legende. Jucerašnji dan ćemo svi pamtiti. Miroljub nam je dobrim stanjem zdravlja vratio osmeh, a priče o proslosti pomešana osećanja.

Ponos na stara dobra vremena! Setu za tako brzo prošlim godinama, ponosom na jedan veliki Klub i brigom za ovaj naš Radnički danas, ali i stanjem u sve čudnijem srpskom fudbalu.