Pšenica je u Srbiji prošle godine zasejana na oko 630.000 hektara, što je najviše proteklih godina. Od ukupnih površina pod hlebnim žitom oko 330.000 hektara se nalazi u Vojvodini.

Ove godine očekuje se rod pšenice od oko tri miliona tona zrna, što je znatno bolje nego 2017. godine. Srbiji za ishranu, rezervi semena za sledeću setvu treba oko 1,55 miliona tona pšenice. Kiša je smanjila kvalitet. Troškovi proizvodnje po hektaru pšenice bili su oko 110.000 dinara. Pominje se da će proizvođači dobiti po kilogramu hlebnog zrna oko 18 dinara.

Ovo je vest kada je u pitanju Srbija. A kako je u pirotskom kraju?

Danas prepodne sa Srđanom Vidanovićem bili smo u ataru sela Poljska Ržana. Pronašli smo primer koji je karakterističan. Njiva do njive pšenica i kukuruz.

Srđan Vidanović je prošao žitnim poljem i pregledao kvalitet zrna. Nije mu se dopala i sama boja pšenice.

Potom smo razgovarali o kukuruzu. U kojoj je fazi, kako napreduje. Naš laički utisak je da će ove godine kukuruz biti bolji!

Dakle, kiše koje su pale uticale su na rod pšenice, ali ove padavine pomogle su kukuruzu. To u "fabrici pod vedrim nebom" često biva!