Ovih nekoliko nedelja od kada je epidemija izazvana korona virusom počela u Srbiji često čujemo, sasvim opravdane i neophodne apele, kako se moramo pridržavati propisanih mera od strane Vlade, na osnovu preporuka visokostručnih zdravstvenih radnika, epidemiologa, infektologa itd. Tom prilikom u upotrebi je sintagma „socijalna distanca“ kao jedna od mera u cilju sprečavanja širenja zaraze. Ona se toliko ustalila da nam je svima jasno na šta se misli. Međutim, slobodan sam da kažem, da nam je upravo u ovo vreme neophodna socijalna bliskost, a ne distanca, uz poštovanje, pored ostalih, i mere koju bih nazvao fizička distanca, a ne socijalna.

 Socijalna bliskost, smatram, da nam je upravo sada, više nego ikad,najpotrebnija. Zajedništvo, dogovor, međusobna podrška, razumevanje, da se ohrabrimo, budemo humani, disciplinovani, da zajednički doprinesemo poštovanju saveta struke i nauke. Naravno, da poštujemo sve preporuke, pa i ovu koju zovem fizička distanca. Da ne „zbadamo“ glave, da držimo odstojanje od najmanje dva metra i kašljemo u maramicu ili lakat. Jer od ogromne većine nas, od našeg ponašanja u najvećoj meri zavisi hoće li ovi umni ljudi svoje zamisli, strategiju i nadljudsku borbu protiv korone uspešno privesti kraju.

Valjda je i ovo moje trkeljisanje pobuđeno pomanjkanjem socijalne bliskosti sobzirom da sam u redakciji sam. Ostale moje kolege rade od kuće, sasvim opravdano. Nedostaje mi društvo, redakcijska atmosfera.

Takodje, više od mesec dana nisam se poigrao sa mojom dvogodišnjom unukom, prekjuče mi se rodio i unuk, Bogu hvala, naravno, i snajki i sinu. Ne znam kada ću njega uzeti u ruke. Ali, daće Bog da ova nevolja prođe pa da se poigram sa decom, isto tako i vi sa svojom.

Dakle, poštujmo preporuke, izdržimo još koliko treba, vodimo računa o fizičkoj distanci, pa makar je zvali i socijalna, i normalno svim drugim merama. Pobedićemo, verujte, ali samo uz veliku disciplinu.