Za one koji ne znaju, sa desne strane starog puta Pirot Niš, naređala se sela, Sopot, Staničenje, Crvenčevo, Crnoklište. Sva pored Nišave, starog puta za Niš, Koridora i pruge. Kao da se uhvatili u kolo. Na zapadnoj strani, greje ih sunce ceo dan. Plodne njive i livade.

Tu na toj pruzi dogodila se nesreća.

Nastojali smo da vas svakodnevno obaveštavamo.

Ovih dana radnici Azotare Pančevo "zadaju poslednji udarac", poentiraju. Pretaču se pale cisterne u prazne koje su doterane.

 Da li bi novinar, koji nastoji da ne "promaši gol u 90.minutu iz penala"  prošao pred mesta gde Pančevci rade?

Uz to, znam da je cisterna 13 koja je izazvala padom nesreću, potpuno prazna, da se u sigurnim uslovim pretaču ostale cisterne, da policajac čuva tu incidentnu cisternu 13, za svaki slučaj da neko ne uradi nešto i utiče na istragu.

Sa starog puta, skrenuo sam asfaltnim putem dole do stanice. Parkirao sam ,,žućka". Osmotrio. Nigde nema table zabranjen pristup ili zabranjeno snimanje . Ajde tako da kažem, prikrao sam se iza stare stanične zgrade i prišao toliko blizu cisternama kao nikada do sada. Neki ljudi tamo dalje, obuzeti poslom nisu obraćali pažnju.

Dok sam snimao, neki čovek, krenuo da mi kaže da ne smem i da izjave, po nalogu direktora, može da daje izvesni Vinko. Iskreno, čuo sam za njega, čuo sam o njemu sve hvale,ali on je bio u Gradskoj skupštini na prijemu. Sigurno će dobiti zasluženo priznanje.

Prolazio sam pored stanične zgrade. Izgledala je sablasno!

Čovek u zelenom radnom kimbinezonu je krenuo za mnom, pojavio se policajac, koga sam sada prvi put video, zvao komandira, razgovor ne znam.

Objasnio sam kako sam prošao. Moje je da pokušam da snimam, njihovo, ukoliko me vide, ne dozvole. Policajac je razgovarao sa konandirom. Objašnjavao sam, dok je on razgovarao kako sam prošao. Valjda je i komandir čuo.

Na tome se završilo.

Slobodana Kremenjaka, advokata ANEM-a sam konsultovao.

Radi se o javnom dogadjaju. Niste snimili detalje koji su poslovna tajna. Nigde nema zabrane. Vi ste radili svoj posao.

Eto, tako se završila još jedna  neobična priča, baš u vreme kada je ministar Goran Vesić, sa  potpredsednikom Vlade Bugarske Hristom Aleksijevom uručivao priznanja herojima,  priznanja ljudima koji su sprečili  veće posledice.

 Preminule i povredjene , naravno nikada nećemo zaboraviti.

p.s.

Iz poštovanja prema tim hrabrim ljudima koji su radili i policajcu koji me nije video, ostale video materijale neću objavljivati.

 Možda jednog dana, kada sve prodje i dobijem dozvolu za intervju sa gospodinom Vinkom, vodjom hrabre ekipe Azotare Pančevo!