Nedavno smo, sa velikim zadovoljstvom, objavili izveštaje sa kvalifikacionog Turnira koji je održan za devojčice do 14 godina.

Simona Tančić, zajedno sa sestrom Selenom, Ivanom Ćirić i Ivanom Savić, radi sa talentovanim rukometašicama. Postignut je dobar razultat.

Selena je poslala konačni Bilten br. 8 u kojem je objavljen sastav ekipa koje će igrati u Super ligi za rukometašice do 14 godina.

Kako se godinama zalažemo da se omasovi ovaj sport u kojem su nekada i rukometašice i rukometaši postizali izuzetne rezultate, to smo s respektom saznali da se konačno nešto novo događa.

Selena i Simona rade sa decom od 2021. kada su i upisale trenersku školu za trenera 3. stepena. Prošle sezone 2024/2025. sa njima je radila i Ivana Savić. Ove godine su pod njenom supervizijom, dok završe kurs za trenera IV stepena, kako bi zvanično mogle da dobiju licencu za rad sa decom.

Broj dece varira. Trenutno ih ima tridesetak u mlađim kategorijama.

Simona je puna entuzijazma i želje da  unapredi rad sa decom i omasovi Klub.

Na proleće organizujemo u saradnji sa Rukometnim savezom posetu školama u čilju promocije rukometa i turnir u mini rukometu (deca od 1. do 5. razreda). Plan je svakako da kroz promociju sporta i kroz Božićnu školu u januaru deca čuju uopšte šta je rukomet. Slabo se u medijima o rukometu govori. Mnoga deca do 5. razreda nisu nikad čula za rukomet.
U petom razredu im je osnovni sport koji rade na fizičkom rukomet. I u vezi sa tim mogu da pohvalim Ivanu Ćirić koja je profesor u OŠ Dušan Radović i da joj se zahvalim što ove godine malo intenzivnije radi na promociji sporta, bira decu koja su fizički adekvatna za naš sport i šalje ih na trening kod nas.
Na Seleni i meni je da ih zainteresujemo i zadržimo. Neke od njih ostanu, neke dođu samo da probaju. Nekima roditelji pričaju kako to nije ženski sport, pa deca odustanu.

Rad sa devojčicama u Klubu je veoma težak. Najpre, ŽRK Pirot nema dovoljno sredstava da prati sve zahteve rada sa devojčicama. Simona i Selena bar jednom godišnje iz sopstvenih sredstava odštampaju majice da podele deci. Da osete neku pripadnost klubu. Deca su – deca! Žele da obuku majicu i kad odu na fizičko, da druga deca vide pa makar i samo pitali šta je to "ŽRK Pirot".

Ove jeseni, što je devojčicama bilo izuzetno značajno, odigrano je nekoliko turnira u mini rukometu. Pogotovo devojčicama koje treniraju kraće.

Potpuno je jasno: Klub mora ozbiljnije da se okrene mlađim kategorijama i da se tu više ulaže i vremena, energije, pažnje, naravno i novca! Jasno je, to je budućnost kluba. Treba, definitivno, da se napravi dugoročni plan i da se prione na posao. Utisak je i dalje da se radi od danas do sutra, od sezone do sezone.

Priče i obećanja su jedno. I grad i Klub, neophodno je, moraju da postave ciljeve koje će slediti!

I još jedan detalj, veoma bitan. Svakodnevno slušamo hvale da je Pirot "bogat" sportskim objektima.

Ništa novo nisam rekao. Ponoviću, ipak! Da bi moglo da se funkcioniše s većim brojem dece, nedostaje adekvatna infrastruktura. Saznajemo da devojčice treniraju u sali Pedagoške škole. Tamo ne postoji ni širina ni dužina.   

Za kvalitetan rad, zar ne, potrebni su i neophodni uslovi.

Sestre Tančić, vredne i uporne, pune ljubavi prema Klubu i devojčicama, žele da ulože rad, svoje slobodno vreme, čuli smo i svoj novac, da bi ŽRK Pirot ponovo imao kvalitetne selekcije svih uzrasta.

Dolazak Darka Cvetkovića, trenera iz Niša, povratak Anite Čampe i vredan rad Make Ilić, predsednice, pokrenuo je ovaj Klub.

Da se nadamo da će i ideje sestara Tančić biti realizovane i da ćemo za neku godinu ponovo imati rukometašice koje će nam vratiti sećanja na dobra,  dobra, stara vremena!