Ponoviću, po ko zna koji put, da volim selo i da su mi uvek dragi odlasci, reportaže, razgovori sa ljudima.

Ovih dana sam u toj seriji odlazaka u selo, posle Rudinja, Temske, Krupca, skoro celo prepodne proveo u Prisjanu.

Razlog znate. Svinje i prasad pobegle su "od gazde" i u potrazi za hranom i vodom, gazda kaže i od požara, stigle do Prisjana i tu napravile štetu meštanima!

Sve sam to objavio!

Jutros sam saznao dobru vest. Vlasnik je od nedelje do juče sakupio skoro sve svinje, navodno je ostala samo još jedna i nekoliko prasića. E sad, kako će dalje, da li će meštani tražiti neko namirenje štete ili ne, to je već njihovo!

Sve ovo trajalo je dugo i dobro je, ako se konačno selo smirilo, a gazda vratio svinje "na svoje"!

Selo moje - tako sam nazvao ovu seriju reportaža. Nije prvi put, pogledajte na portalu gore rubriku projekti. Videćete, da se ne ponavljam!

Odlazak u sela pokušavam da doživim i da vam predstavim kroz razgovore sa ljudima i njihove utiske, informacije, probleme koje imaju! Posebni detalji vezani su za stare zgrade koje su nekada gradjene i brojnim generacijama mnogo značile.

Zahvaljujući Mići Stankoviću, koji je i zaista bio moj vodič, osim svega što smo vam pokazali kada su svinje u pitanju, Mića mi je pokazao oronuli zadružni dom i stanje u kojem se nalazi.

Ovo će biti poslednja priča iz Prisjana.

Krenuli smo ka "centru" sela. Mića je zastao. Pokušao na jednu kapiju. Lanci.

Prisetio se đačkih dana!

Nastavio je, druga kapija. Ušli smo! Škola u korovu!

Da "vratim film" nešto ranije, Mića me odveo da mi pokaže Mlin (namerno pišem velika slova iz dubokog poštovanja prema svemu što je ljudska ruka uradila). Iskoristio sam priliku da na sebi proverim da li velika vaga radi. Jesam probao. Nisam bio oduševljen!

Mića mi je pre toga pokazao i Mlekaru. Takođe napuštenu!

Nešto razmišljam.

Kakvo selo!

Imali su sve.   

Bogatu prošlost!

Najstariji zapisani podaci o selu pronađeni su u turskom defteru 1576-1577. kao Piresion, a 1606. godine selo je upisano kao Persijan.

Prema prvom popisu 1948. godine u ovom selu živelo je 1027 ljudi u 161 domaćinstvu! Prve sijalice u Prisjanu zasvetlele su 1961. godine.

I tako smo sa Mićom stigli, kako sam rekao, u "novi Prisjan"!

I naravno, stigli smo ispred nove zgrade Mesne kancelarije. Tu su one "sedenće" kako sam ih nazvao. Prodavnice nema i ovo je pravi "centar" sela.

Obično, kada krenem u razgovore sa meštanima, moje prvo pitanje je direktno.

Šta imate, šta nemate?

Goca i još jedan meštanin su sedeli na klupi "za intervju"!

Mića i još neki "prisutni" na klupi preko puta.

Pre nego da krenemo u razgovor zamolio sam da pozovu Ivana Rančića, kmeta, predsednika Mesne zajednice. Doveo je ljude da pomognu, vadio je krompir. Da pretekne "nezvane goste"!

Sa Ivanom sam, naravno, najpre razgovora o "opsadi" svinja. To sam već objavio.

Ivana sam zatekao pitanjem. Hteo sam da pijem vodu!