Volim kada "žućko" i ja krenemo u sela, među ljude. Zovu inače često, ali, ne može uvek i odmah.

Bila je subota. Obećao sam. Srđan i njegova majka su na ivici mogućeg. Oronula kuća, krov samo što nije pao. Majka 85 godina, ne može da hoda. On je kraj nje od zore do mraka. Žive od 22 hiljade, očeva penzija. Ukrade malo vremena da negde nešto urad kod ljudi, retko kada.

SUDBINE: Veliki Suvodol – U kući na ulazu u selo, napuklih zidova i srušenog krova, samuju Srđan i majka Divna s penzijom od 22.000 dinara!

Pokušavam da, kada krenem van grada, da uvek u "torbi" kada se vraćam imam još po nešto i da pronađem još neki razlog za priču.

Često kada objavljujemo prigovore meštana sela o putevima, javljaju se i Suvodolci.

Pišete o drugim selima, dođite u Veliki Suvodol!

I evo – krenuo sam kroz selo.

Ironija! Veliki Suvodol sve manji i napušteniji, na sedam kilometara od grada!

Vera Leimaster, Veliki Suvodol: Isključili su struju u našoj Crkvi, posle više godina

Subota. Da li pijaca ili drugi poslovi, tek nema ljudi.

Usput, eno ga, ide čiča na bicikli. Imao sam osećaj da će hteti "da si pooratimo"!

Nastavio sam, stižem do Crkve.

U povratku krenuo sam putem prema Školi! O tome sutra.

Zovite nas, doći ćemo i kod vas!