Za svečanosti, za razne sajmove, tu smo kao stvoreni. Posebno kada se završe, kada se izlagači raziđu, a može kao i za neke događaje u Hali, da postoji posebno mesto gde se dobro jede i pije.

Nedavno smo imali ni manje, ni više - dva sajma: Ćilima i kačkavalja.

Koliko sam video na slikama, bilo je tu proizvođača mlečnih proizvoda i iz udaljenijih krajeva. Tu i tamo po neki propratni događaj i na kraju, igralo se i "treće poluvreme"!

Niko se nije setio da napravi neke okrugle ili četvrtaste stolove, gde bi se razgovaralo o pirotskim brendovima. Gde bi se postavilo pitanje još koliko vremena će trajati, da li će i ako izumru, kada!

Dugo vremena već, od onog Svetskog prvenstva u peglanoj kobasici, pitao sam, upravo to:

Slavimo brendove koji za neku godinu neće imatu sirovinu! Da li se brine o tome?!

Niko nije odgovarao!

A, odgovor se krije u sistemu, u agrarnoj politici, u oživljavanju sela, stočarstva, osvajanju Stare planine.

Ali, ko?!

Pre neku godinu došla dva biznismena, jedan iz Beograda, drugi iz Kragujevca, uložili grdne pare da ožive tada očerupanu pirotsku Mlekaru. Pravili računice, tražili mleko, razmišljali da se okreću i drugim krajevima Srbije, ma čak i van, i... šta se dogodilo?!

Mlekara, eno je - stoji!

Da li je to i odgovor na pitanje – kakva je sudbina pirotskih brendova?

Pomenuo sam ćilim i kačkavalj!

Dalibor Tošić, vlasnik Degustacionog centra "Boemska potkovica" je čovek koji je sinonim za peglanu kobasicu. Čovek koji je ima u prodaju tokom cele godine, bio je moj sagovornik.

Najpre smo razgovarali o njegovom učešću na jednom događaju u centru Beograda.

“Boemska potkovica” na 7. Festivalu dobre hrane i vina

A zatim smo krenuli s "teškim pitanjima".

Kakva je sudbina peglane?!

Tošić je i dalje jedini registrovani proizvođač Pirotske peglane kobasice.

Za peglanu, da bi bila biznis, da bi je bilo od januara do decembra, treba uložiti u opremu, u sirovine, tražiti tržište. Potrebno je i mnogo truda i odricanja. 

"Boemska potkovica" proizvodi se po HASAP standardu, koji je usklađen sa svim zakonima i normativima. Za sada još uvek jedina, među brojnim "potkovicama".

U celini gledano, kvalitet peglane kobasice kod manjih proizvođača, koji se pojave na Sajmu, je za sada dobar, ali postavlja se pitanje šta nam donosi budućnost i u kom pravcu će sve to otići, kaže Tošić.

Nedostatak sirovina i dalje predstavlja veliki problem.

Pored toga ukoliko neko odluči da se ozbiljno bavi proizvodnjom potrebno su velika ulaganja, investicije, a za to je neophodna i pomoć države. 

Eto to je naš "doprinos" pirotskim brendovima.

Iskreno se nadam da će potrajati, dok se neko ne seti da imamo sela na Staroj planini, da imamo vredne stočare i u kotlini i da im treba otvoriti sva vrata ovde i omogućiti im da se vrate ovce, da se vrate mladi, da se pronađu ljudi s parama i da ponovo, kao nekada bude stotine hiljada ovaca!

Do tada, sajmovi će poželet' brendove, a brendova više biti neće!