Događaji u životu, kako koji, brzo se zaboravljaju, jer u toj kolotečini svega uvek usledi nešto novo...

I sve tako!

Zaborave se ili ne!

Sudbina odlučuje.

Za nas koji dugo volimo Radnički, za nas koji pripadamo tim bojama, 80. rođendan ostaje večno upamćen.

U višedecenijskom prolazu kroz vreme i ova odrednica imaće svoju vrednost.

Sve ostalo i svi ostali smestiće se u hronikama onih koji ih ispisuju!

Sve prolazi, ostaje On - Radnički!

Dolaze i prolaze ljudi, rekoh smeštaju se po učinjenom u prošlosti ili našim srcima, anegdotama, sećanjima.

Gotovo je, to je Radnički juče i tamo ima svoje mesto kao čika Draganova spomen ploča, fudbalska lopta ili imena brojnih junaka.

Ovaj Radnički koji sada živi i mi sa njim, ruku pod ruku, suština je ove moje vizije svega dolazećeg!

Radnički u nedelju, 15. juna igra poslednju utakmicu u Prvenstvu Srpske lige Istok.

I to će postati istorija, hronika.

To, međutim, smeštam i u moje nemire, jer nipošto se ne mogu smiriti istinom, gde se deo mog života nalazi i šta ga je sve snašlo!

Zašto - deo mog života i zbog čega ovo moje "glasno" saopštavanje mojih misli?

Godine 2022. voljom politike, Radnički je po drugi put ispao iz Prve lige. Prvenstva se nameštaju, odluke se donose u kancelarijama, a ne na terenu. Ove godine klub je završio prvenstvo na drugom mestu. Ali, po već viđenom scenariju, prvi je bio Dinamo iz Vranja jer je tako odlučeno. Ne zbog bodova, nego zbog političkog ključa.

Ovo što će se u nedelju konačno završiti je i kraj sedmog "prebijanja" ovog časnog kolektiva od svemoćnika, koji su s početkom svakog navodnog FUDBALOVANJA ustvari pravili opštu ujdurmu, tako što su zanemarivali lepotu i poštenje te igre, već snagom svoje moći, određivali "najboljeg"!

Gde to i kako može da se trijumfator odredi na samom početku, bez igre, bez pobeda, bez golova?

Eto moglo je.

Evo da glasno mislim!

Nije ovo moje popovanje, ni neka posebna filozofija. Ovo je moja želja, misao, zasnovana na saznanjima. Dugo, mnogo dugo volim i fudbal i Radnički da bih bio daleko od moje ljubavi!

Ako želimo Radnički kakav je nekada bio, moramo ga graditi na novim osnovama. Evo predloga:

1. Grad mora da zahteva kod FSS poštene uslove takmičenja.

Dosta je bilo igranja iza kulisa. Sport mora ostati sport. Grad mora da traži od Saveza, ako bude bilo potrebno, nezavisno telo koje će nadgledati regularnost takmičenja.

2. Klub ne može zavisiti samo od budžeta.

Potrebni su stalni sponzori - da se animira privreda, dijaspora, ljudi koji vole Pirot. Naravno, kao i ostalim klubovima, grad treba i dalje da finansira, ali da ne bude jedini finansijer.

3. Marketing – potpuno zanemaren.

Radnički mora da ima imati svoj imidž, prisustvo na mrežama, sadržaje, majice, video-klipove, priče o legendama. Klub mora da živi 365 dana u godini. Radnički treba da ima svoj sajt, saradnike, ljude od znanja.

4. Osveženje u rukovodstvu.

Upravni odbor treba da uključi neke od bivših igrača, koji bi želeli predano da rade. Zamislite da bivši fudbaleri i ne dolaze na utakmice...

5. Imenovati direktora kluba.

Osoba sa autoritetom koja će voditi klub transparentno, odgovorno. Osobu koja je iz fudbala i koja će 24 sata razmišljati i brinuti o Radničkom. Ovo je prosto neizostavno!

6. Stručni štab mora da ima punu podršku i uslove za rad, ali i punu slobodu.

Kontinuirana edukacija trenera, saradnja s FSS. Poseta evropskim klubovima, novi metodi treninga...

7. Akademija fudbala – budućnost kluba.

To mora da bude obaveza, sistem koji treba uspostaviti u najkraćem periodu. Uspostaviti za početak sa klubovima koji imaju iskustva. Neophodna je prava selekcija dece, obuka, trenera. Akademija kao škola života. Okolna mesta da postanu deo Radničkog!

8. Treneri mlađih kategorija moraju biti edukovani.

Bez trenera nema igrača. Bez znanja nema napretka. Posebna briga o trenerima. Obezbediti stručne i tehničke uslove za rad. Edukacije, putovanja, seminari, praćenje velikih klubova.

9. Tehnički uslovi za rad s decom.

Da li nam nedostaju pomagala, oprema, svlačionice...

10. Letnji kampovi, turniri, sportski turizam.

Predlažem tradicionalni Kup turnir – u čast svih legendi koje zadužile Radnički.

11. Saradnja s velikima – Zvezda, Partizan, Čukarički...

Počelo je nedavno, treba da se nastavi. Potpišu ugovori o poslovno tehničkoj saradni. Potrebni su mostovi, razmena znanja, prijateljske utakmice, zajednički kampovi.

Fudbal mora da se vrati pod okrilje onih koji ga vole, igraju, rade u klubovima. Radnički pripada Pirotu.

Vreme je da klub vratimo njegovim navijačima, sportistima, porodicama, deci koja trče za loptom, deci koja sanjaju.

Ostajem uz svoj Klub dok me ima! Istom ljubavlju s kojom sam kao dete stajao uz oca, kao mlad igrao, kao reporter prenosio.

Napred Radnički! Vreme je da se vratiš.

Pirot te čeka. Mi te čekamo!

Svi mi, tvoja porodica.