Sve je te večeri "leglo"! Zvezda je dobila Monako, Gagiša se vratio iz Minhena, na trpezi različite pirotske i "švica" đakonije. Crno ili roze, ne znam koje je vino i koji je naziv, ali dve one "stolovate", kako ih je moja majka zvala, onako plitko sipano,  stvorile su baš lepu pirotsku atmosferu na jugozapadu Švajcarske. Posle toliko vremena osećam se lepo, da mi igra u srcu i da mi je prelepo u ovom domu s mojom bliskom rodbinom, divnim domaćinima švajcarskih manira.

Kako domaćini idu ujutru na posao, razlaz je "sviran" već oko 11 sati.

Dragan sutra ima godišnjicu velike svetske firme CSEM gde radi više od dve i po decenije, a Sandra je s kolegama iskoristila prevoz.

Još sinoć je dogovorena nova destinacija.

Pavle je vozač, auto je u garaži bilo spremno. O Bernu sam dosta znao i ranije, imao sam predstavu da putujemo u jedan grad, po svemu otmen, kako bih rekao gord, "ozbiljna pogleda". Za mnoge, grad broj 1 u Švajcarskoj.

Ipak, evo zvaničnih detalja.

Bern (defakto glavni grad Švajcarske Konfederacije, četvrti po veličini u državi (posle Ciriha, Ženeve i Bazela). Bern je i glavni grad i najveće naselje istoimenog Kantona Bern. Aglomeracija Bern, koja obuhvata 36 opština, imala je 2014. godine 406.900 stanovnika. Gradska oblast je imala 660.000 stanovnika 2000. godine.
Grad Bern se već godinama nalazi među nekoliko prvih mesta na spisku gradova po kvalitetu života (uz Cirih i Ženevu). Pored toga stari deo grada, koji dobro očuvan i izuzetno uređen, je stavljen na spisak Svetske baštine UNESKOa.
Bern se nalazi u središnjem delu Švajcarske, jednako udaljen i od Nemačke i od Francuske i od Italije. Od Ciriha grad je udaljen 125 km jugozapadno, od Ženeve 165 km severoistočno, a od Bazela 100 km južno.
Bern se smestio usred Švajcarske visoravni (450-600 m n. v.), koja predstavlja „žitnicu“ države i njen najgušće naseljen deo. Južno od grada počinju se izdizati prvo niže planine, a potom (30–40 km) i visoke planine Alpa, koje se ovde nazivaju Bernskim Alpima. Sam grad se nalazi na okuci reke Are, na oko 540 m nadmorske visine.
Bern je osnovan na brdu iznad okuke reke Are, koja na ovom delu toka pravi usečenu dolinu. Reka i grad su „srasli“ zajedno, pa je Are simbol grada Berna.(vikipedija)

Stigli smo do srede. Mislio sam da će vreme nekako sporije da prolazi. Prosto sam želeo da šetam, da zastanemo, da sednemo na klupu, da sa vidikovca gledamo jezero, idem za ženama dok su zastajale ispred izloga. Što duže, bez obzira na umor. Meni su ovi dani bili kratki.

 Da zaboravim!

Da li sam i zaista prvi put poželeo da zaboravim Pirot, svoj grad? Poneo sam ožiljke sa sobom. Pokušavali su svi tokom večeri da odagnaju to moje neraspoloženje. Ali, neće.

Omnia mea mekum porto!

Dobro, idemo Pavloni.

Obično sedim napred. Do Berna nema uspona, ali ima gužve na putu. Baš smo u nekom vremenu kada ljudi žure na posao. Levo i desno njive, nešto se zeleni, šta bi to moglo da bude? Krave kao suza čiste, po neka ovca. Sve više plastenika. Tamo u daljini u magli sa jedne strane nazirao se planinski lanac Jura, a sa druge južne se "nakostrešili" Alpi. Videli ste, ovi se zovu Bernski Alpi.

Pavle ga odvozio "kao mator". Prošli smo Iverdon, sutra ću o tome. Ulazimo u središnji deo ove zemlje, visoravni. Nešto manje vinograda. Ha, ha, da li je ovo žitnica Švajcarske?

Ulazimo lagano u grad.

Obično zapažam neke detalje koje smatram karakterističnim. Evo ništa neću ja, najpre vi!

Pogledajte boju ovih zgrada.

Pavle se brzo snašao, tu u centru, blizu, "upali" smo u garažu. Nije bio problem naći mesto.

Na izlazu, malo uzbrdo ulica kraj garaže. Pogledajte ove zgrade. Ista gradnja, boja kamena. Kao da su ih umetnici tako slikali, a onda građene po nekoj zajedničkoj ideji.

Pavle je imao svoju ideju. Zna dobro Bern, a još bolje gde ići i šta videti. Prvo na šta smo naišli je glavna ulica. Ne znam da li sam skoro, nisam bogzna kako i koliko putovao, video interesantniji "strit"! Ma čega nema sve. Da, znao je Pavle da će se tu i ženski svet zadržavati. Izlozi brate da "padneš".

 Idemo!

Ovo mi liči na žardinjere koje imaju neke stubove sve u ornametici, dok se polako, dok smo bili, kitilo za Novu godinu i Božić.

Tamo u daljini je ogroman gradski sat na nekoj staroj, specijalno urađenoj, građevini.

Pogledajte ovo!

Pretpostavio sam šta je. Razumeo sam već na nekoliko koraka dalje.

Tu dole su kafići, restorani, butici...  Zanimljivo.

Šetnja ovom ulicom. Tu su se svi sakupili. Ljudi, trolejbusi, automobili, biciklisti, ona zgrada na kojoj je sat iz ko zna kog vremena.

Bern, grad gospodin. A gledajte i boju kamena od kojeg su građene zgrade.

Krenuli smo posle deset. Putovanje, parking i evo nas, 12:35.

Maločas sam pomenuo trolejbuse, tramvaje nisam. Samo i oni fale.

E, oprostite, ovde sam morao da zastanem. Dok su žene gledale izloge, zastao sam ovde. Ovo unutra su "ploče" čokolade. Tražite, sto, dvesta grama, 2 kila, tri ploče...

Naravno da sam hteo da uđem. Zastao sam na vratima, a "slatki bucko" podigao je ruku i rekao da nema snimanja.

Ooo, tres bien. Au revoir!

Ovo je interesantno. Levo i desno od ove predivne ulice su ovi pokriveni prolazi. Dugački su kao odavde do Tigar Tajersa.

Ko kaže da i tamo nema ljudi koji prose?!

A, ko kaže da nema ni uličnih svirača? Imam ih, naravno. Svirali su neku pesmu Bitlsa.

Ponovo isto. Saobraćaj, ali ne i gužva. Sve ležerno.

Izlazimo na Trg. Tamo preko puta Curia Confederationis Helveticae - Skupština Konfederacije Švajcarske.

Tu je sve, sa leve strane od Suda je Švajcarska nacionalna banka! Tu je ta sigurna lova iz priča ono "zamisli, trpa pare u švajcarsku banku"! Evo je ta banka!

Neka ostane uspomena. Iza mene skupština. Kačket mi je Sandra dala, njena firma radi sa ovom svetskom firmom. Često na takmičenjima vidite reklame Longines.

I jedan "nebeski pogled", nemam dron, nisam tako moderan - Bern kroz koji protiče reka Ara.

Bern, stari grad. Pomenuo sam da su ovde zgrade od sivozelenog kamena. To se decenijama održava i nastavlja tako. Tradicija.

Bila je sreda, 13. novembar. Prednovogodišnja atmosfera se već polako oseća. Pogledajte prve izloge, A kako li će izgledati Bern uoči Nove godine...

E, šta mi je posebno skrenulo pažnju? Sećam se kada je Neša iz Sportskog centra pokrenuo dobru ideju da se gradom obeleže biciklističke staze. I jesu, čak su postavljani i oni svetleći znaci. Bilo je ideja da se na nekim mestima postave bicikle kao servis. Staze se nažalost ne poštuju, više se ne vide. Kao da smo postali isključivo grad automobila. A gledajte ovi Švajcarci, koliko su "siromašni". Voze se "jadni" biciklima.

Da, ali se tačno zna i gde parkiraju, kako zaključavaju, koliko vremena.

"Šuma" bicikala!

Evo ga, vozi lagano, uživa. Em zdravlje, em...

Ovo su stranci, kao i mi. Samo što ovi imaju kose oči. Tu se slikaju i čekaju značajan trenutak.

Uskoro sa onog velikog sata otkucaće 15h. E, svi oni to čekaju. Trenutak za uspomenu!

Evo ga sat. Ponavljam fotografiju. Nisam tada dočekao 15 sati.

Kakav je "gospodin" Bern ili zeleno-sivi grad, evo pogledajte sami. Komentar nije potreban.

Da zaboravio sam, Nikola me slikao, bio je to trenutak odmora ispred Skupštine Kantona.

I ovo je predivan detalj.

Još jedan snimak, Bern, reka Ara i jedan od mostova:

Umalo da zaboravim. Zvezdin tradicionalni rival u Ligi šampiona, Jang Bojs je iz Berna. 

Ove sezone, igraće ponovo u istoj grupi. Meč u Bernu igra se 25. januara. Uh, kako bi bilo dobro...

Evo male istorije ovog poznatog evropskog Kluba.

Klub se takmiči u Superligi Švajcarske, a 16 puta je osvojio švajcarski šampionat i 8 puta Kup Švajcarske. Jang bojs je jedan od najuspešnijih švajcarskih klubova u evropskim takmičenjima, a najveći uspeh je polufinale Evropskog kupa u sezoni 1958/59, gde je poražen od francuskog Remsa. Od 2005. Jang bojs svoje domaće utakmice igra na stadionu Švajcarska kapaciteta 32.000 mesta, a koji je izgrađen na mestu nekadašnjeg stadiona Vankdorf.

Naredna priča je iz Lozane. Grad posebnog šarma. Centar olimpijskog sporta. Grad koji puni dušu i leži na Ženevskom jezeru...

 Ma, predivno!