Utorak, 12.11.2024.

Drugo jutro u Nojšatelu. Rekao bih klasično jutro, kada pre podne u ovoj zemlji roditelji rade.

Sinoć lepo umoran, još lepše naspavan popeo sam se u veliku sobu. Tišina. Gostujući deo ukućana je po običaju u ovo vreme na prostranoj terasi pio kafu. Uz kafu, zna se. Kako kad, prva, druga...

U velikoj sobi tišina. Domaćin je jutros otišao na dvodnevni službeni put. Sandra je vozom otputovala na posao 45 minuta daleko, počela svetska takmičenja.

I tako svaki dan. Pavle je noćas radio, još spava. Pojaviće se još malo! Miki je u Lozani. Svako u svom svetu! 

Nije ovo drugačije od drugih, većina u ovoj zemlji ustaje i odlazi na posao, vraćaju se kad padne mrak i tada počinje i jutro i dan i veče!

Nije bilo potrebno mnogo vremena, dobio sam još jedan kapućino u ovoj zemlji i na svom mestu, na uglu troseda, prelistao najbolji Portal na svetu, pun kao košnica. Kratak kontakt, raport iz Pirota i to je to.

Domaćini su napravili plan za danas.

Pavle se rasanio. Ponovo doručak, kako ko! Program za danas:

Idemo u grad!

Pozvao sam u pomoć Vikipediju! Ovo je najkraće:

Nojšatel je upravno središte istoimenog Kantona Nojšatel, iako je drugi po veličini grad datog kantona (najveći grad je Šo de Fon).Stanovništvo ‍32.333 (2.008) Aps. visina 430 m, Gradonačelnik Antoan Grandžan.
Nojšatel je poslednjih godina poznat kao pilot-grad projekta međukulturnih gradova Saveta Evrope.
Područje Nojšatela je bilo naseljeno još u vreme praistorije i Starog Rima, ali nije imalo veliki značaj.
Godine 1011. ovde je podignut zamak, a ime zamka je dalo ime novom naselju koje se oko njega obrazovalo (na francuskom Novi zamak je neu-châtel). Naselje se postepeno razvijalo zbog strateškog položaja na putu preko planina Jure. 1214. godine Nojšatel je dobio gradska prava.
Viševekovno blagostanje i mir bili su prekinuti tokom Napoleonovih ratova grad je bio prisilno priključen Francuskoj. Posle toga grad, iako zvanično deo Švajcarske konfederacije, bio je pod snažnim uticajem Pruske. Ovo je potrajalo sve do 1848. godine, kada je grad konačno u potpunosti potpao pod Švajcarsku i kada je obrazovan savremeni kanton.
Kasnije, tokom 19. veka Nojšatel počinje da se razvijati i ekonomski jača. Ovo blagostanje se zadržalo do dan-danas.

Pre nego da krenemo, da objasnim:

Zamislite da od vrha Prčevca krenete onom ulicom koja pliva kad padnu velike kiše, prođete pored pič-terena, siđete pored Gradašničke reke, onda onom dugom ulicom prema Gazeli, skrenete Kejom i izađete na Golemi mos'. I onda, pravo u centar. Razlika je u tome što je iza centra Nojšatelsko jezero.

Hteo sam da se pohvalim koliko je pešačenja bilo po svežem nojšatelskom vazduhu. Prijalo mi je! Jeste malo vetar, ali dobro sad "pozna jesen"!

Bilo je oblačno. Možda se i magla spustila.

Krenuli smo. Ovo je staza koja je za pešake, ma gde krenuli po obodu grada. Levo je lokalna železnička pruga. Pogledajte kako je ograđena. Nema prolaza na "divlje", samo tamo gde su prelazi za automobile. Tamo se rampe automatski pale.

Gore sa brda pogled baca na zgrade u centru grada. Nojšatel na dlanu.

Sa brda gde smo tog trenutka bili, vidi se i najlepši i najstariji Hotel u gradu, naziv originalan - "Lepa obala"!

Još jedan pogled!

Pavle je imao ideju gde nas provesti, šta treba videti. Najpre Katedrala, ispred spomenik...

Konačno, silazimo u centar starog grada. A tu su i kafići, biće prilike za prvi tajm-aut.

Obratite pažnju!

Sve stare zgrade su zidane od kamena žute boje. Nešto drugačije je, recimo, u Bernu, Lozani. Zato je ovaj nasmejani grad za mene i "žuti grad"!

Ovo je "staza" koja vodi ka parku na Trgu Mon Blan, na kraju kojeg je vidikovac. Uzbrdo, ide malo teže.

I dalje park koji na čijem kraju je vidikovac s pogledom na predivno Nojšatelsko jezero.

Ove bašte sam snimio, takođe kao dobar primer našima u Komunalcu. Znamo kakva su nam iskustva i kako nestaju cvetni aranžmani "sa sve korenom".

Ne znam zašto su oni ovo stavili, ali možete da vidite mrežu okolo, ali i još tanju mrežu odozgo.

Na ivici ovog parka je postavljen teleskop. Ubacite neki franak i uživate.

Evo ga Hotel. "Beau rivage Hotel" - "Lepa obala"! Baš lepo! I tu su cvetne bašte ograđene.

Jezero Nojšatel je dugo oko 40 kilometara. Plovno je, ali za manje brodove. Ovo je luka gde pristaju brodići koji saobraćaju između gradova koji "leže" na ovom jezeru. Tu je i grad Iverdon. Upamtite zašto sam pomenuo!

Evo još jedne stare zgrade od žutog kamena. Ovo je stari deo grada na Trgu Mon Blan. Ovo je pošta. Ukrupnite sliku, videćete imena zemalja sa kojima su sve sarađivali. Tu je levo Rumunija, Srbija, Crna Gora, Maroko itd.

Žuti grad, Trg Mon Blan. Koliko sam razumeo, tamo levo sa onim stubovima, to je, hajde da kažem po naški "Gradska kuća"! Žuto, volim te žuto!

E, ovde je "lova". Čuvena Švajcarska banka je u Bernu, videćete za koji dan. Ovo je Kantonalna banka Nojšatel. Malo su je prošarali nekim belim kamenom.

Ne znam da li sam vam pokazao, tamo kod Crkve, gore na drugom nivou bile su neke druge životinje, da li su psi, ne znam. Ovo su čuvene švjacarske krave u kamenu. Rekoh, od istog autora, ali u strogom centru. Krave, mleko, čokolade – Švica!

Konačno kraj. Ostalo je još mnogo fotografija, ali neka je ovo. Video materijale ne pokazujem. Ako Andrija odvoji vreme, izmnontiraće sve što postoji da napravimo mali dokumentarac. Onako amaterski, za uspomenu.

Ovo je aparat gde se kupuju autobuske karte. Dobro je, pribojavao sam se da ćemo ponovo pešaka. Ovde autobusi, trolejbusi dolaze na svakih pet minuta. Ma ni toliko. Na stanici, levo na klupama, čekaju ljudi različitih boja. I svi imaju osmeh i svi vam klimaju glavom. Samo što vas ne zovu na piće.

U autobusu komotno, nema gužve, tišina, svako putuje svojim mislima.  

Za večeras imam plan. Da "dremnem", da mi prođe vreme. Na TV u mojoj sobi ima i Arena, ali i Sport Klub. Našao sam sinoć, fiksirao Sport Klub 1 i ne mrdam.

Čekam veliki meč, Monako – Zvezda!