Istorijsko nasleđe kao simbol, identitet i resurs razvoja

Uvod

Po čemu će se neka varoš pamtiti na pomen njenog imena?

Po nečemu što odmah budi jasnu asocijaciju — građevini, spomeniku, prirodnom fenomenu ili umetničkom delu.

Ali ono što dugo traje i nosi vrednost i poruku postaje više od simbola.

Postaje osa oko koje se oblikuje identitet i usmerava budućnost.

Ovaj tekst ukazuje na ličnost i nasleđe koji Beloj Palanci mogu dati jasan i trajan identitet.

I Razumevanje identitetskog stožera današnje Bele Palanke - nekadašnje Remezijane

Svaka varoš ima svoje simbole, ali nema svaka varoš svoj unutrašnji oslonac.

Simboli mogu biti privlačni i značajni, ali taj oslonac predstavlja temeljnu odrednicu identiteta.

Bela Palanka postoji više od dva milenijuma. Kao antička Remezijana bila je značajan urbani centar rimske provincije i ostavila trag u istoriji rane Evrope.

Ona ima episkopa po kome je prepoznata i van nišavske doline. Može se reći — i u širem evropskom prostoru. To duhovno središte nije stvoreno odlukom, već životom i delom jednog čoveka.

Pitanje nije koji simbol treba izabrati.

Pitanje je da li ćemo prepoznati ono što nam je već dato.

II Sveti Niketa - istorijski stožer Remezijane

Sveti Niketa Remezijanski nije lokalna legenda.

On je istorijska ličnost — episkop Remezijane, duhovni učitelj i misionar čije je ime trajno povezano sa ovim prostorom.

Odrednica „Remezijanski“ nije počasni ukras, već istorijska i geografska činjenica.

Značaj ovog prostora i njegovog episkopa naučno su artikulisali i zapadnoevropski istraživači.

Među njima su ser Artur Evans, Endru Jubank Burn (Andrew Ewbank Burn) i Dom German Moren (Dom Germain Morin).

Upravo je Moren 1894. godine utvrdio da je himnu Te Deum laudamus ispevao Niketa Remezijanski, a ne sveti Niketa iz Akvileje

Ova drevna molitva blagodarnosti vekovima je prisutna u evropskoj duhovnoj i muzičkoj tradiciji. Izvođena je u različitim istorijskim razdobljima, od baroka do modernog doba.Pratila je najsvečanije trenutke evropske kulture. Zabeleženo je da je pevana i u Orleanu prilikom ulaska Jovanke Orleanke u grad.

To znači da se ime episkopa iz nekadašnje Remezijane i danas pominje širom Evrope kad god se izvodi ova himna.

Da li ga i mi prepoznajemo sa istom svešću o njegovom značaju?

Činjenice govore da Niketa nije simbol koji se proizvoljno bira.

On je istorijski temelj koji već postoji.

III Materijalni temelji stožera Bele Palanke

Ako identitetski stožer ne posmatramo kao apstraktan pojam, već kao prostornu i materijalnu činjenicu — njegovi tragovi nalaze se u samom središtu varoši.

Ta materijalna činjenica može se prepoznati kroz tri elementa koji potiču iz vremena starog više od šesnaest vekova:

1.Dovršetak arheoloških istraživanja bazilike, a potom i dostojna rekonstrukcija njene oltarske apside (danas su vidljivi samo ostaci zapadne tribunalne apside u nivou temelja).
2.Postavljanje replike posvetne ploče koju je otkrio ser Artur Evans — dostupne pogledu i dodiru, kao živog kontakta sa šesnaest vekova istorije.
3.Podizanje spomenika Svetom Niketi kao vidljive duhovne vertikale varoši.

Isticanjem ova tri elementa na prostoru nekadašnjeg foruma, uz trasu Via decumanis, oblikuje se zaokružena celina identitetskih osnova.

Ta celina, prožeta duhovnim i kulturološkim značenjem, može se nazvati stožerom Bele Palanke.

IV Stožer kao resurs razvoja

Stožer nije samo pitanje istorijske svesti. On predstavlja i razvojni potencijal. Bela Palanka je član evropske Asocijacije gradova kulture (AVEC). Svrha te asocijacije nije da kulturu tretira kao turistički ukras, već kao sredstvo održivog razvoja. Članstvo ne podrazumeva direktno finansiranje, ali omogućava veću vidljivost i lakše povezivanje sa partnerima za evropske projekte. Do sada ovaj potencijal nije u dovoljnoj meri iskorišćen. U tom kontekstu, stožer Svetog Nikete može postati: – kulturni centar identiteta, – obrazovni resurs, – duhovna vertikala, – osnov za konkurisanje projektima rekonstrukcije bazilike i uređenja prostora. Kultura, kada je utemeljena u autentičnom nasleđu, nije trošak — ona je ulaganje u trajanje.

V Živi čin interpretacije - interaktivna izložba

Oživljavanje stožera ne podrazumeva samo konzervaciju prošlosti.

Potreban je i savremeni način tumačenja.

Interaktivna izložba posvećena Svetom Niketi mogla bi obuhvatiti rekonstrukciju njegovog života i dela, digitalnu prezentaciju himne Te Deum kroz vekove, kao i vizuelizaciju antičke Remezijane.

Takva izložba ne bi bila puka prezentacija, već prostor susreta prošlosti i savremenog čoveka.

Ona ne predstavlja nešto neostvareno, već mogućnost koja stoji pred zajednicom.

VI Završna sinteza

Stožer nije samo istorijska uspomena, niti ime koje pripada jednom vremenu.

On je osa oko koje se oblikuje trajanje.

Sveti Niketa ostaje više od ličnosti prošlosti — on je merilo identiteta jedne varoši. Oko njega se nekada sabrala zajednica; oko njegovog nasleđa i danas se može sabirati svest o pripadnosti i smislu.

Stožer nije kamen ukopan u zemlju, već vertikala koja povezuje naraštaje.

Od naše volje da ga prepoznamo i uobličimo zavisi kako će se Bela Palanka predstavljati budućim naraštajima.

Jer i sam način na koji o njemu govorimo mora odražavati njegovu unutrašnju vertikalu.