Kritički osvrt na vodosnabdevanje Bele Palanke

Sigurnost u snabdevanju Bele Palanke vodom u budućnosti se dovodi u pitanje. Već danas postoji hronična nestabilnost tokom kišnih perioda i perioda topljenja snega, kada se vrelska voda postaje tehnička ali ne i pitka, a ona je glavni izvor centralizovanog vodosnabdevanja. Sem toga, tokom letnjih meseci viši delovi naselja ostaju bez vode usled pada pritiska.

Izborom izvorišta Vrelo za vodosnabdevanje mnogo je učinjeno na njegovoj tehničkoj eksploataciji, ali je istovremeno narušena njegova prirodna i kulturna vrednost. Čestim intervencijama na mašinskim i pumpnim instalacijama i ograđivanjem prostora onemogućen je pristup ovom prirodnom dragulju istočne Srbije, koji je još Jovan Cvijić opisivao kao vrelo „najbogatije vodom pored Krupačkog (modrog oka) i Mlavskog“.

Time su izgubili smisao ugostiteljski objekat, letnja pozornica, derivacioni kanal i vodenica — nekadašnji simboli prostora. Ni novoizgrađena mašinska hala nije se uklopila u prirodni ambijent Vrela.

Poseban paradoks predstavlja činjenica da kroz Belu Palanku prolazi regionalni sistem Ljuberađa–Niš, koji pokriva dve trećine potreba Niša za pijaćom vodom.

O izvorištima u okolini naselja

Istraživanja ukazuju da je usled intenzivne seče šuma došlo do presušivanja brojnih izvora u nišavskoj dolini. U pojedinim zonama Nišavske doline presušilo je čak do 75% izvora, a seoske kaptaže su izgubile na izdašnosti.

Pored prirodnih uzroka, veći deo izvorišta je izgubljen i direktnom ljudskom intervencijom — zatrpavanjem ili preusmeravanjem tokova prilikom infrastrukturnih radova. To se desilo sa izdašnim Velikinim kladencem, koji je danas ispod sportskog centra i izvorom bušotinom u Bandolu.

O Banjici

U uslovima kada voda iz lokalnog palanačkog vodovoda često postaje samo „tehnička voda“, građani se okreću prirodnim izvorima, među kojima Banjica ima posebno mesto.

Postoje predanja o lekovitosti banjičke vode koja se vezuju za vreme krstaških ratova, a novija iskustva zanatlija zavarivača, koji ovu vodu koriste za ublažavanje posledica ozračivanja očiju, samo potvrđuju iskustva da banjička voda blagotvorno deluje na oporavak očiju.

Upotrebna vrednost vode

Banjička voda korišćena je još u antičkoj Remezijani, o čemu svedoče ostaci glinenih cevi za razvod vode od izvorišta do termi u gradu. Njena svojstva bila su poznata i u kasnijim istorijskim periodima.

Fizičko-hemijske analize pokazuju da pripada grupi kalcijum-magnezijum-hidrokarbonatnih mineralnih voda, pogodnih za upotrebu u balneološke svrhe i za piće na samom izvoru. Posebno je pogodna za lečenja oboljenja gastro trakta.

Moguća komercijalizacija

Povoljna svojstva vode otvaraju pitanje komercijalne eksploatacije. Međutim, iskustva pokazuju da bi industrijska eksploatacija izvora, ili bušotina na izvorištu ove termalne vode dovela do pada izdašnosti na izvoru Banjice, moguće i presušivanja, snižavanja nivoa podzemnih voda i narušavanja ekosistema.

U tom slučaju lokalno stanovništvo može izgubiti direktan pristup izvoru i tako ostati bez jedine alternative gradskom vodovodu.

Zašto je Banjica više od izvora

Banjica predstavlja:

termalni stalni tok i prirodni rezervoar života;
stabilan ekosistem sa razvijenim biocenozom i biodiverzitetom;
kulturno-istorijski kontinuitet od antike do danas;
potencijalni simbol varoši, edukativni park vode i zaštitnu zonu.

Zato Banjicu treba sačuvati po svaku cenu, kao jedini aktivni izvor na području varoši. I ne samo sačuvati već i revitalizovati. Revitalizovanje i stavljanje u „zaštinu zonu“ znači saniranje zapuštenih vodotokova, ali i očuvanje i proširenje postojeće biocenoze, kako se nebi ponovio slučaj sa uništenjem vrelske biocenoze. Takođe znači i pretvaranje zapuštene površine koja se naslanja na sportsko- rekreativni centar u oplemenjenu prirodnu parkovsku i kulturnu oazu. Može se samo naslutiti koliko bi prostor bio oplemenjen stazom pored vodotoka od izvora do česme, i od česme do Nišave sa planiranom akvatičnom vegetacijom, klupama, po nekim stablom i prelazom preko vode, jezercima sa karašem koji se tu mresti u toploj vodi i barskim pticama. Sve u svemu to bi bio akva park u bukvalnom smislu reči, koji bi čovek samo trebao da održava.

Banjica - mesto gde voda pamti varoš

Banjica je mesto gde voda izlazi iz tišine zemlje i postaje vidljiva.

Ona nije samo prirodna pojava — ona je prisustvo.

Česma je posrednik između čoveka i izvora.

Voda se vraća prirodnom toku, kao da čovek život pozajmi na trenutak, pa ga vrati prirodi.

Ispod česme počinje prostor života — biljaka, riba, ptica.

Banjica mora biti sačuvana jer je izvor života varoši.

Ovde vodu ne treba samo trošiti.

Ovde vodu treba poštovati.

*Autor prof. dr Dragan Mitić