Ovo nije utopija, niti „urbanistički pamflet“. Ovo je projekcija koja počiva na realnim potencijalima mesta – na njegovoj mitologiji, istoriji i geografiji.

Grad koji se vraća svojim vodama

Zamisli Belu Palanku u kojoj Vrelo, Koritnička reka i Nišava nisu kanali i kolektori, već srce varoši.

–Obale uređene u duhu malih mediteranskih gradova: kamene staze, drvoredi zaboravljenih žalosnih vrba, terase uz i na vodi
–Mostovi kao „urbane kapije“, svaki sa svojom pričom: Turski most kod vodenice, Bulski most, Sv. Niketa, Remesijana, kovačka tradicija, rimski put.
–Pokraj vode dešava se sve: banicijade, svirke, čitanja, razgovori, šah, mali festivali.

Bela Palanka ponovo postaje varoš pokraj vode, ona što je i bila, – ona stara, poznata, ali na potpuno novom nivou.

Centar kao mala akropola

Srce nove Palanke nije tržni centar, već uređeni ambijent male intelektualne varoši:

–bar tri obnovljene stare zgrade kao kulturni habovi;
– zanatske radionice kao „živi muzeji“;
– dvorišta za književne večeri, izložbe, predavanja, radionice za decu.

Palanka ne treba da bude ni varoš, ni mali grad, ni „Golemo selo“, već – prostor susreta.

Grad legendi, mitova i kovanja

U tkivu mesta najdublje leži: metal, kamen i istorija prožeta mitovima.

U projekciji nove Palanke stoje:

– Spomenik Svetom Niketi, prvom palanačkom svetitelju i najstarijem srpskom „doktoru“ – dug savremenika pretku.
– Kovački trg sa uvećanom figurom Kovača iz Vraništa – kao balkanska paralela Henriju Muru, bez imalo kičastosti. Ona već ima svoje kovače, a pronalazač kKovača je belopalanački učitelj ilutin Popović
– „Ulica starih zanata“ u kojoj se čuje čekić, vrti grnčarski točak, miriše drvo, koža, vuna, gvožđe.
– „Put Svetog Nikete“ – duhovna staza koja spaja najznačajnije tačke varoši.

Grad postaje pozornica svojih mitova – ne muzej, već živa scena.

Urbani pojas kulture - od tišine do energije

Zamisli Palanku kao otvorenu knjigu:

– pod Starom crkvom, na maloj akropoli, letnja scena za kulturne programe;
– stari magacini, vodenice, nekadašnja centrala, napuštene zgrade, vodotoranj, železnički objekti – pretvoreni u „studija“ sa artefaktima, fotografijama, arhivama;
– svaki toponim dobija svoju tablu, priču i mini-mit.

Varoš postaje mesto interpretacije – ne suvog tumačenja prošlosti, već njenog živog korišćenja.

Novi tip ekonomije - ekonomija identiteta

Nema više giganata, fabrika i masovne industrije. To je neka druga epoha. Ali postoji nešto snažnije:

ekonomija kulture + ekonomija prirode + ekonomija znanja.

– mali centar za arheologiju i arheometalurgiju (naučno–turistički);
– radionice za mlade: keramika, metal, kamen, oživljeni palanački kovači i grnčari;
– „Put šopske kulture“ – gastronomija, priče, toponimi;
– energetski i ekološki projekti koji čuvaju dolinu, Mokransko ždrelo, vrela, koritničke obale; (uzor može biti Natašin „Mali raj“ ili Dušanom „“Brod bar“
– podrška inicijativama kakve su već postojale – od uređenja Nišave do malih umetničkih akcija.

Ovo nije „turizam“.

Ovo je ekonomija samoodržive priče.

Palanka - najveća "živa arhiva" Istočne Srbije

Ovde:

– toponimi postaju putokazi;
– stare fotografije postaju javni zidovi;
– legende dobijaju QR-kodove;
– svako brdo, potok i kamen ima svoju ispričanu verziju.

Arhiva koja diše – i živi sa svojim ljudima.

Šta se dešava kada se slojevi zaborava skinu?

1.ekonomija – može da se obnovi u mikro-modelu
2.infrastruktura – popravljiva
3.demografija – stabilizovana kroz identitet
4.kultura – vraćena
5.ponos – probuđen
6.preduzimljivost – aktivirana
7.mitologija – ispričana

Kada se svi ti slojevi skinu, dobijamo:

Grad koji ponovo veruje da postoji.

Ne veliki, ne bogat, ne moćan – ali živ, a to je najvažnije

Epilog: kako bi izgledala Bela Palanka "kada bi"

Izgledala bi kao varoš koja je prestala da se izvinjava što postoji.

Kao grad koji je ponovo pronašao svoj usidreni identitet.

Kao mesto koje je od tišine napravilo svoj kapital.

Kao kulturna mikrorepublika u kojoj se čita, kuje, priča, pamti i živi.

Jeste – izgubila je „Budućnost“, „Vesnu“, „Ukras“ i PIK.

Ali grad koji je jednom naučio da kuje, može ponovo da kuje –

ne samo metal, već ideje, zanate, kulturu i svoj novi život. Uostalom setite se njegovih doktora.

Ukratko:

Bela Palanka bi izgledala kao varoš koja je konačno otvorila svoje oči.

* Prof. dr Dragan Mitić