Književna glasila Ponišavlja - kratka istorija jedne kulturne praznine

Izvori o književnim glasilima u Ponišavlju – u Nišu, Beloj Palanci i Pirotu – iznenađujuće su oskudni. Pre druge polovine XX veka u lokalnim sredinama postojala su novinska, prosvetna i politička glasila, ali pravi književni periodici gotovo da nisu postojali. Tek sa 1960–1970-im godinama počinje polako da se pojavljuje autentična lokalna književna scena.
U Nišu se književna periodika javlja relativno kasno. Tek 1955. godine nastaje Gradina, prvo stabilno književno glasilo južne Srbije. Iako je menjala koncept, format i izdavača, ona ostaje najznačajniji niški književni časopis. Međutim, pre „Gradine“ u gradu nije bilo dugotrajnog, doslednog književnog zbornika.
Pirot u tom periodu nije imao stalan književni časopis. Postojala su školska i omladinska glasila, rubrike u Slobodi i Pirotskim novinama, poneki zbornik Kluba književnika, ali ne i kontinuirani periodik.
Zato pojava Navissusa u Beloj Palanci, u oktobru 1970. godine, predstavlja pionirski kulturni čin — prvi pravi književni periodik istočnog Ponišavlja.

Inicijativa za osnivanje "Navissusa"

Početkom jeseni 1970. godine, na inicijativu Zavičajnog kluba Saveza studenata, grupa mladih ljudi povezanih još iz srednjoškolskih dana — entuzijasti za književnost, umetnost i kulturu — osniva Književni klub Navissus.

Naziv kluba preuzet je iz antičkog imena Nišave (Navissos / Navissus – „Vilina reka“). Podršku osnivači dobijaju od Gradske biblioteke „Vuk Karadžić“.

Odmah je pokrenut i istoimeni periodik. Ideja je bila da klub okuplja mlade i neafirmisane autore, da ih podstiče na rad i da Belu Palanku uključi u kulturni tok šireg regiona.

U prvom broju objavljeni su tekstovi lokalnih autora, ali već u drugom — dvobroju — stižu prilozi iz Niša (klub „Glas Bubnja“), Čačka („Gradac“), kao i radovi studenata iz drugih krajeva. Pojavljuju se i poznata imena, kao što su Dobrica Erić i Momčilo Tešić.

Kako je štampan prvi "Navissus" - samizdat u najčistijem obliku

Prvih pet brojeva, uključujući i dvobroj, nastalo je u uslovima koji danas deluju gotovo neverovatno. Uredništvo je:

prikupljalo i selektovalo građu,
vraćalo rukopise na doradu,
izrađivalo sopstvene vinjete,
dizajniralo korice,
štampalo tekst na pisaćim mašinama širokog valjka,
umnožavalo izdanje na najprimitivnijem geštetneru,
ručno koričilo svaki primerak.

Tiraž je bio oko 100 primeraka. Ako se zna da je, na primer, broj 4 imao oko 50 strana, dvostrano štampanih, ukupni broj otisaka za pet brojeva iznosio je preko 15.000. Sve to rađeno je u večernjim satima, na pozajmljenim mašinama, u prostorijama koje su se mogle koristiti samo nakon radnog vremena.

Takva proizvodnja književnog časopisa predstavljala je pravi podvig — i tehnički, i stvaralački, i ljudski.

Umetnički pečat Vladete Živkovića

Svi crteži, vinjete i korice prvih brojeva delo su jednog autora — Vladete Živkovića. Iako u to vreme još uvek nije bio student Likovne akademije, njegov rukopis pokazivao je siguran dar i zrelo razumevanje plastične forme. Kasnije će postati profesor Plastične anatomije na FLU, a njegovi rani radovi u Navissusu i danas fasciniraju izvornošću i snagom.

Reprint i trajanje

Povodom 45-godišnjice prvog broja, 2016. godine objavljen je reprint pet originalnih izdanja. Bio je to pokušaj da se obnovi rad književnog kluba i da se novim generacijama pokaže kako izgleda istinski kulturni entuzijazam.

Iako su nastali novi klubovi, Navissus ostaje temeljna, pionirska tačka — prvi pravi književni periodik istočnog Ponišavlja.

Današnje mogućnosti i odsustvo periodike

Danas, i pored dostupnosti savremene tehnike — računara, štampača, lokalnih izdavačkih servisa i aktivnih kulturnih ustanova — u Ponišavlju ne postoje redovni književni periodici kao glasila književnih klubova.

U Pirotu se održavaju književne večeri i promocije.
U Nišu aktivno deluje Kulturni centar.
U Beloj Palanci postoji Belopalanački zbornik.

Ali nema kontinuiteta književnih časopisa. U tom svetlu, istorija Navissusa dobija još veći značaj — kao primer da je, i u malom mestu, moguće stvoriti kulturnu instituciju koja nadživljava svoje vreme.

*Prof.dr Dragan Mitić