Trening utakmica br.3

Hala Kej

Pirot-Borac (Zemun) 67:67  15:22 16:18 16:19 20:08

Pirot: Nikola Đonlić 3, Lazar Dimovski 10, Vladimir Stefanović 5, Dušan Filipović 11, Strahinja Stanković 14, Đorđe Đorđević 8, Pavle Stepanović 7, Miloš Vukićević 5, Andrija Kostić, Ognjen Ignjatović 2, Nikola Gašić 2, Marko Manić.

Tr. Zoran Milovanović

Borac: Miculović 14, Burgić 13, Sopijanić 2, Simeunović 3, Vukojčić 15, Milošević, Trajković 4, Beader 2, Branković 10, Zorić 4, Jovanović.

Tr. Siniša Matić

   Sve je lepo bilo zamišljeno!

   Treća provera! Došao je tim o kome smo malo znali, ali ćemo ga danas upamtiti, pre svega po poznatom treneru Siniši Matiću, iskusnom superligaškom igraču Beaderu, ali i Miculoviću, Burgiću, ostalim momcima koji su u tempu koji im je nametnuo trener, odigrali jako skoro celu utakmicu.

   Dobro je zamišljeno i zbog toga što Zoran Milovanović, pod budnim okom Jadrana Vujačića sa tribina, pokušava da što pre  "sklopi kockice" u neophodni mozaik.

  Ovaj novi format (kreator je poznati nekadašnji košarkaš Jadran Vujačić, igrao recimo u Partizanu  bio i "preko bare") tek dobija odredjene dimenzije. Kako je zamišljeno, radiće se na "dva fronta".

     Okupljaće se mladi talentovani košarkaši u, da li reći Akademiju košarke, a paralelno s tim, stvaraće se ekipa za takmičenje, u koju će kasnije ulaziti talentovani košarkaši "proizvedeni" u pirotskom "košarkaškom pogonu"!  

  ………………………………………………………………

    Sve je lepo bilo za mišljeno.  Tako sam počeo! Nastaviću!

       Ovo jeste bila prijateljska, ali je ovo i zvanična utakmica.  Za takvu utakmicu, zbog koje su gosti došli čak iz Zemuna, a naši proverili dokle su stigli,  moralo je da se obezbede svi uslovi.

     Čak i zvanični protokol, kako bi treneri mogli da pogledaju statistiku, da provere da li su i gde napredovali.

     Ajde toga nije bilo!

     Ono što nije dobro, da nije bilo sudija. Sudio je bivši košarkaš Ivica Lakićević, koji to ne radi. Naravno da Laki ima osećaj šta su koraci, tri sekunde, faul u napadu i obrani, ali - nije sudija.

   Drugi sudija, on to ipak nije, je neki dečko koga vidjam na zapisničkom stolu.

    Nije on kriv.

     Tek kada je počelo da se kuva i kada je Siniša Matić, inače poznat po temperamentu, želeo da pobedi u Pirotu, a Zoran Milovanović i njegovi igrači se tome suprotstavljali, došlo je do,  neću da kažem loših scena, ali trenutaka koji nisu potrebni.

   Matić je ulazio u teren, mali sudija se uplašio, Lakićević je navodno preuzeo komandu, nije se ni on do kraja snašao i naši su ubedljivu prednost gostiju uspeli da na kraju dovedu do 67:67.

Četvrta četvrtina 20:8! Ipak previše!

    I kada smo očekivali rasplet, u košarci ne postoji – NEREŠENO, igrači i treneri srdačno se pozdraviše i gotovo! Odoše u svlačionice! Kraj.

    Pitao sam zašto?

 Rukometašice su imale trening, posle njih!!!

   Da sada ne pametujem.

   Dok se igrao produžetak, da se igrao, mogle su rukometašice da se zagrevanje na rukometnom terenu pored Hale. Super je vreme bilo!

   Tako bi u raspletu, mogli da vidimo još ponešto, što su nam akteri možda ostali dužni.

   Nismo!

   Naravno da sam pitao gde su sudije?

    Dobio sam još jedan čudan odgovor. Sudije su na nekim kontrolama.

    Da li je moguće da ako su Nišlije zauzete, Pirot nema jednog "ispitanog" sudiju (kako se to kaže) ili bar bivšeg sudiju?!

     Još jedno saznanje koje je gorko, pored onog da utakmica, iako zvanična nije organizovana po pravilima košarkaške igre.

      Iskreno, ne bih ovome dao ovakav značaj, da se neki sitni propusti nisu dogadjali i ranije. Sve sa ciljem da se prištedi!

   Nema štednje i improvizacije, ako se žele, a žele se, valjda, dobri rezultati!

    Ovako neće daleko!