Boldirani kurziv

Pustio sam da prođe vreme. Uz to, želeo sam da malo preberem utiske, stavove i da, kada je bar Radnički u pitanju, sebi objasnim neke stvari i proverim neke ranije odluke.

Dakle, Radnički je nešto sasvim drugo. Veliki Klub. Neki ljudi koji su trenutno u njemu, koji baš ništa ne znaju o veličini ovog kolektiva koji će iduće godine napuniti 80 godina, ne zaslužuju da zbog njih okrećem leđa svojoj drugoj porodici.

Jeste da primaju platu ovde, ali, toliko su u nekom prošlom vremenu, da se i dalje voze u "fići" dok je život otišao daleko. Kakav Mercedes...

Sve verujući da će se nešto dogoditi, odlučio sam da svom dušom u ovoj sezoni budem uz Lazu i njegove momke, sve u želji da javnosti prenesem sve dobro, sve pobede, ali i sve ono drugo čega sam se bojao, posebno poslednje dve godine i zbog čega sam "pobegao" sa Stadiona.

Zašto, pored ostalog, sve ovo?

Pre desetak, petnaestak dana održana je redovna Skupština Kluba. Bratislav Ćirić će i dalje biti predsednik, iako je mandat istekao.

Živimo u takvom vremenu, da nema više u ljudima empatije, želje da nešto rade i za druge, za pirotski interes. Svi su negde na svojim životnim latifundijama.

Sa sednice Skupštine izdvajam tri poruke koje su me obradovale:

PORUKA PRVA: Cilj Radničkog je da istakne kandidaturu, da se bori za ulazak u Prvu ligu!

Hajde da očekujemo da će u Klubu, najpre, pokušati da postave sportskog direktora, koji će zajedno sa Goranom Lazarevićem raditi za tim. To ima svaki ozbiljan i dobro organizovan Klub! Da se obezbedi čovek od imena koji zna svoj posao, ali i da se Laza rastereti prelaznih rokova, dovodjenja igrača, pojačanja.

Ako želimo Prvu ligu, onda, hajde, pronađite prava pojačanja kako bi Radnički bio konkurentan ostalima i u ovoj sezoni  pokazao da je tim koji može da osvoji prvo mesto.

PORUKA DRUGA: Finansijsko poslovanje pozitivno!

Ako se poslovalo dobro i ako se može dalje, onda treba napraviti finansijski plan za ovu sezonu, da se na osnovama prošlog prave računice. Hajde da se vrate reklamne table na Stadion, hajde da se napravi tkzv. PUL, da se održi donatorsko veče i obezbede novci za veća dela.

Ako je prvo i drugo u redu, dok traje sezona završite taj projekat, nađite izvodjača i za sledeću sezonu, postavite bar te stolice s naslonom i ispunite bar nekoliko zahteva "beogradske komisije", za prijem Stadiona.

PORUKA TREĆA: Radnički iduće godine slavi 80 godina postojanja!

Jeste nešto stariji od mene, ali znam ga u dušu. Pamtim sve od pedesetih do danas i o tome bih mogao da vam pišem i pričam satima i satima. Monografiju ne želim da pišem, ima tu onih koji će ponovo da se uguraju, obmanjujući ljude da se "razbiraju".

Dakle, gradonačelniče i predsedniče Kluba, hajde da podignemo jubilej na dostojan nivo.

Dobar dan, dobar dan. Gospodine ministre sporta, gospodine predsedniče FSS, Radnički Pirot  obeležava 80 godina. Klub je bogate tradicije gde su se rodili i igrali mnogi poznati fudbaleri, radili poznati treneri. Radnički koji je u staroj Jugoslaviji igrao jaku, kvalitetnu drugu ligu. Radnički koji je pobeđivao velikane.

E, kada to "dobar dan, dobar dan" bude uspelo, onda zatražite da se u takmičenju za bodove igra samo fudbal. Da se neke sudije po naređenju ne "vesele" na Stadionu kraj Nišave i ubijaju Radnički, već da se svuda sudi časno, pošteno, kakva bi trebalo igra da bude.

Kada to "dobar dan, dobar dan" bude uspelo, tražite, kao što su dobili gradovi i klubovi, manjih vrednosti od Pirota i Radničkog, da se nekadašnji čika Draganov Hram fudbala i jedan od najboljih terena u Jugoslaviji, posle toliko godina upristoje, dovedu u red i ponovo, kao ranije ugoste ovde poznata fudbalska imena. Da se ne stidimo svlačionica, kancelarije za protokol, da nemamo salu za prijem gostiju, da nemamo novinarsku ložu, da je Hotel Stadion prava ruina. Tražite da veliki fudbalski centar na jugoistoku Srbije bude poštovan na način kako se to radilo i radi sa drugima.

Eto, zato sam odlučio da se vratim na treninge, da se vratim na utakmice u Pirotu, da izveštavam o Radničkom, ali i da uradim još neke stvari koje ćete uskoro saznati.

Za Pirot i sport, za Pirot i fudbal, za Pirot i Radnički treba se boriti jer - ima zašto!

Pirotske vrednosti su naš razlog života,  naša snaga i energija za mlađe generacije.

Da umesto "lupanja" u pametne telefone, daleko bilo vežbanja u streljani, tuče učiteljica... da se okupljaju na Stadionu, da dolaze na fudbalske svetkovine i pokušaju da igraju kao što su igrali Miroljub Đorđević, Živorad Stanković, Stojan Mitić, Aca Panajotović, Loki Stanković, Rade Manić, Bata Mijalković, Maki Živković, Dika  Kamenović... i mnogi, mnogi drugi.

I ne samo to, nisu oni bili samo fudbalski majstori, već su bili (ili jesu) dobri ljudi!

Vaspitavani i rasli u Radničkom!

 A, to je već nešto veliko. To je pirotski interes.

DA SE NE ZABORAVI! Radnički Pirot jedan od simbola grada na Nišavi !

*Naslovna foto wikipedia