Tragom vesti koju smo sinoć kasno objavili, nastojimo da "osvetlimo" dogadjaj sa svih strana. Najpre vest.

VAŠE PISMO! Beogradski Pasjačanin Saša Ristić i meštani Pasjača i Sinje Glave primerom pružaju ruku Gradu da zajedno izgrade put

   Ko je Saša Ristić? Kako sam napisao u naslovu "beogradski Psjačanin". Čovek čiji su roditelji iz ovog sela, rodjen u Beogradu, gde ima svoj biznis i nastoji da radi što uspešnije.

   Pasjač je selo u koje sam odlazio nekoliko puta i uvek se vraćao pomešanog raspoloženja. Selo je u srcu planinskih potoka, šuma, odiše svežim vazduhom. Živi u netaknutoj sredini.

 U Pasjaču je ostalo malo ljudi, možda je to razlog što se selo našlo na kraju svih lista za uredjenje puta. Negde osamdesetih godina, pripadnici JNA radili su put na deonici Mržljak. Put je propao, prosto nemoguć za bilo koje automobile. Samo traktor, neka polupropala Lada Niva, koja bi preskakala sa rupe na rupu, mogla bi da vas preveze do cilja!

Psjačanje se vraćaju kući! Kakav duhovni mir i prirodna lepota! Samo još put!

  Vraćam se Saši Ristiću.

  Znao je da su brojni zainteresovani, rodjeni u Pasjaču i Sinjoj Glavi odlučili da "dinar po dinar" krenu u sakupljanje para, kako bi onda "ruku pod ruku" s Gradom, uložili zajednički napor da se u 21. veku do ovih sela stiže na "normalan" način.

   Iznos koji su sakupili, za njihove mogućnosti nije bio mali, sakupljen je ljubavlju, tu negde oko 400.000 dinara, nisam siguran.

"Beogradski Psjačanin" dodao još ono para koje su bile potrebne da se put nasipa i valja od Mržljaka do Koline pojate, kako to ljudi tamo kažu. Još malo dva kilometra. Najgori deo. Podsećam ranije, Gradska uprava je finansirala presvlačanje struganim asfaltom.

  Tokom popodneva srešćemo se s meštanima Pasjača i Sinje Glave na licu mesta, tamo na početku Mržljaka, na delu puta koji je ovih dana uradjen.

  Sve ostalo, očekujemo, zajednički sa Gradskom upravom, možda već tokom ovog leta.