Uvek sam to smatrao izazovom!

 Uoči tih dana koji u nama bude ona iskonska osećanja, dobrote, pažnje, ljubavi, da odem medju taj tzv. "običan" svet, da ih čujem i vidim, da osetim to njihovo raspoloženje, toplu ljudsku dušu! Tu njihovu svakodnevnu životnu borbu!

       Postoji u našem poslu to neko nepisano pravilo. Rekao bih više životna praksa. Ako hoćeš da razgovraš sa tim "običnim" svetom, da osetiš tu njihovu dobrotu, potraži ih na pijaci, na buvljaku, u čekaonici Železničke stanice, na autobuskom stajalištu, u selu ispred prodavnice, leti u sumrak, u planinskim selima kada se začuju zvona na ovcama…

       Na trotoaru kod Guševice bilo ih je. Promrzli, prodavali su badnjake, šljive, slamu, domaću rakiju. Mnogi nisu hteli da se raspričaju. Njega znam. Odavno se nismo videli. Radio je u Komunalcu. Prodaje badnjake!

   Krenuo sam na pijacu.  Na poseban, drugačiji način divim se tim ljudima. Različiti jesu. Neki od njih prodaju svoju muku, sve ono što obradjujući zemlju proizvedu ili prave u letnjoj kuhinji i čuvaju u hladnom podrumu. Ona je Gnjilčanka. Redovno kupujem, u zavisnosti od doba godine, proizvodeno u njenoj baši. Znate ono - "kupuj uvek od poznatog".

     On je mlad čovek. Firma u kojoj je radio je propala. Ima svoju proizvodnju, pre svega voće i povrće. Kupuje južno voće, groždje... Nije prva ruka za neku robu, ali bar pošteno! Zna se šta je dobro.

   Bile su to tri različite priče. Ono što je zajedničko za ovo troje ljudi je njihova iskrenost, srdačnost, osmeh i stalna životna borba da se izdrži od danas do sutra i sve tako dok se može, dok je snage u njima!

   Srećni vam praznici, dobri ljudi!