Razmišljam nekoliko dana da li da o ovome pišem. Skoro svakodnevno smo objavljivali detalje sa Turnira "Nesebar 2023.”

Sticajem okolnosti, nekako smo u isto vreme bili u Hotelu Pautalija u Nesebaru kada su, pre nekoliko godina, mališani KMF Pirot, predvođeni Milanom Tošićem, učestvovali i sjajno igrali. Bili su smešteni u odmaralištu u mestu Sveti Vlasi. Bilo je baš zanimljivo.

Osnovni utisak da Bugari ovo organizuju veoma dobro i da baš pogode vreme, da su dobri domaćini i da učestvuju ekipe nekih klubova ili privatnih akademija, što pokazuje da prema mlađim selekcijama obraćaju posebnu pažnju.

Ne umem da procenjujem protok vremena, ali bilo je tu negde 2015. godine. Neki od tadašnjih mališana sada igraju, rekao bih, tu negde u kadetima...

Šta je ovde dobro, a šta može i trebalo bi drugačije?

Sam primer, postojanje turnira je zaista dobar. Odmah da potenciram da je šteta što svim tim trenerima koji su kasnije bili tamo nije palo na pamet da, kada se vrate, predlože da se nešto slično događa i u Pirotu.

Pirot odavno "smatra" da to "nama nije potrebno"! I ne samo takav turnir, već i slični turniri u drugim sportovima. Izgubi se i ona tradicija košarkaškog turnira ("Zvonko i Bane")...

Dalje, ono što se odavno čekalo, mališane treniraju mladi ljudi, većina bivši fudbaleri, što najavljuje da će neki od njih krenuti i u  profesionalno opredeljenje.

Treće, ovaj turnir je dobar da se deca okupljaju, da se druže, da se približe jedni drugima, upoznaju drugare iz drugih država. Da učestvuju na pravom takmičenju. Verujem da ovi mališani jedva čekaju ove dane i da ih to, pored velike ljubavi prema fudbalu, vuče da treniraju.

Ima još detalja koji govore da podržavam ovakve manifestacije za decu. More, kupanje, igre u slobodnom vremenu...

.........................................................................................

 Šta smatram nepotrebnim?

Najpre: šta će roditelji tamo? Na zapadu se mamama i tatama ne dozvoljava da uđu u halu ili na stadion gde deca treniraju. Čak je preporuka da prisustvuju samo retkim utakmicama.

Teorija kaže da mališani u ovom uzrastu ne treba da se opterećuju rezultatom. U ovom dobu, fudbalska igra za njih i bukvalno treba da bude – IGRA!

Traume tokom utakmice i kasnije o tome da su pobedili da se navikavaju na to, da pobeđuju, a onda se dese porazi, teško se opravdavaju.

Prisustvo roditelja utiče na decu. Roditelji, ambiciozni dobacuju, prete, psuju sudije, da bi na kraju dolazilo i do incidenata. Čitam, bili su nezadovoljni suđenjem.

Naravno, ako su izgubili utakmicu.

Opterećivanje dece medaljama, diplomama, prvim i drugim, trećim mestima, brojem golova koje su postigli, odbranama, ali i greškama, porazima, ostavlja trag u detinjim dušama.

Neki će se razočarati, drugi radovati, do prvog poraza i sve tako.

Dok su mali, ponavljam, golove ne treba brojati, a još manje tabele, rezultate, medalje, diplome.

Šta će treneri i roditelji da rade, ako krene serija neuspeha i kući dođu bez medalja...

 Kako ih vratiti na fudbal kao igru?

Kada odrastu još dve tri godine, tamo u pionirskoj selekciji, čak i u kadetima, onda ih treba usmeravati na takmičenje i na sportski duh, trenirati da pobeđuju, ali im i objašnjavati da su porazi sastavni deo igre.

   .........................................................................................

Ne znam kakav je princip bio i kako je ko plaćao i koliko boravak dece, a kako i koliko boravak roditelja, tek postoji i to kao razlog, da je roditeljima ovo bila prilika da pod povoljnim uslovima provedu nekoliko dana na moru.

A, šta je bilo sa decom čiji roditelji nisu mogli da plate ni taj iznos, a mališani izuzetno talentovani?

 Kako će oni gledati na mame sa njihovom decom, a on došao sam?

Znate, rad sa decom u klubovima, ma kakvi bili, možda je i najteži. Najpre ih treba vaspitavati i usmeravti da život bez roditelja daleko od porodice, na jačanje njihovih psihološlih karakteristika, na organizovan život s poštovanjem satnice, termina za hranu, treninga, slobodnog vremena.

To sve treba postaviti da bude posao trenera, pedagoga... možda pre povesti nekoliko vaspitača, pedagoga, koji će decu usmeravati, nego voditi roditelje koji će tako uticati na priliku da se deca osamostaljuju!

.........................................................................................

Ima još detalja koji su bitni. Pogotovo sada kada postoje različiti profili na internetu i gde oni koji znaju i imaju dobre telefone, po "deset puta" stavljaju fotografije svojih miljenika i tako izazivaju negativne reakcije, čak i suze kod druge dece. 

Hajde, neka bude i to!

S obzirom na ogromno iskustvo, savetujem roditeljima da, sada, kada su se vratili sa Crnog mora i turnira, sa decom popričaju o svemu. Da "spuste loptu na zemlju" smanje euforiju, radost ili tugu i objasne im da je ovo na turniru Nesebar 2023. bila samo IGRA!