Boldirani kurziv

Ponovo dolazi Nova godina. Ponovo ćemo jedni drugima poželeti zdravlje, sreću, ljubav, mir i ponovo ćemo, čim prođu praznici, nastaviti tamo gde smo stali – u istim problemima, istim ćutanjima, istim navikama.

Zato se pitam i vas pitam:

Da li mi uopšte želimo jedni drugima Novu godinu, ili je to samo novi datum? I navika...

Prava NOVA Nova godina ne dolazi kalendarom. Ona dolazi ili će doći tek onda kada se nešto promeni u nama.

Živimo u zemlji u kojoj se prečesto mirimo sa lošim kao da je sudbina.

U gradu u kojem znamo šta ne valja, ali često okrećemo glavu, jer je tako lakše, jer se plašimo, jer „nije naše“. A jeste naše. Ovo je naš život. Naš grad. Ovo su Naša deca. Naša odgovornost. I uvek ono, zašto baš ja da kažem!

Nova godina bi, ako je stvarno Nova, morala da se probudi u nama.

Da shvatimo da ne može svako da bude direktor.

Da ne može svako da bude političar.

Da ne može svako da vodi ustanovu, školu, bolnicu, medij.

Funkcija nije privilegija, ona je odgovornost. Ne može se živeti dobro u društvu u kojem često znanje ćuti, a podobnost govori. U kojem se stručnost gura u stranu, a lojalnost nagrađuje. U kojem se pošten čovek smatra naivnim, a bezobrazluk veštinom.

Posebno se obraćam nama novinarima.

Ako mi ne postavljamo pitanja, ko će?

Ako mi pristajemo na ćutanje, na poluistine, na „ne talasaj“, onda nismo novinari, već dekor.

Poruka i profesorima, lekarima, inženjerima, svim ljudima koji znaju svoj posao.

Nova godina bi morala da donese drugačiji odnos prema svakodnevnom životu.

Da normalno bude normalno. Da zakon važi za sve. Da se deca uče poštenju, a ne snalažljivosti. Da se rad poštuje, a ne ponižava. Da se prestanemo diviti moći, a počnemo da cenimo čestitost.

Zato Nova godina, ako želi da bude nova, mora da donese i ličnu odluku svakog od nas.

Da novinar odluči da neće ćutati.

Da profesor odluči da bude isti za sve.

Da lekar odluči da neće biti deo sistema koji ponižava pacijenta.

Da građanin odluči da neće prodati dostojanstvo. Jer bez dostojanstva nema života!

Pišem ovo kao čovek koji ovde živi, koji je grešio, učio, padao i ustajao.

Kao neko ko veruje da se navike ne menjaju odjednom - ali se menjaju!

Ako Nova godina treba nešto da nam donese, neka to bude spremnost da kažemo „ne“ kada treba, a da se ne stidimo istine.

Da se ne navikavamo na nepravdu.

Dok se ne promenimo - godina neće biti nova.

Srećna vam Nova godina.

Ali, neka bude zaista NOVA.