Da bi lakše obradili svoju parcelu posle žetve, s obzirom da se delovi starih useva, obično kukuruza, zadržavaju na plugovima i drljačama što oduzima vreme poljoprivrednicima i čini dodatni napor jer moraju da često prekidaju posao i čiste orudja, većina poljoprivrednika spaljuje žetvene ostatke. Šteta je višestruka kaže stručni saradnik za ratarstvo u Poljoprivrednoj, savetodavnoj i stručnoj službi u Pirotu, Srđan Vidanović. Najpre, potrebne su dve do tri godine da bi se njiva obnovila a vrednost žetvenih ostataka, kao hraniva, po jednom hektaru se procenjuje od 50 do 60 hiljada dinara.

Sa druge strane, paljenje vatre na otvorenom prostoru je zabranjeno. Čest uzrok požara na otvorenom prostoru jeste upravo spaljivanje strnjike i drugih žetvenih ostataka, kaže Miljan Pančić, načelnik Odeljenja za vanredne situacije u Pirotu.