Danas je na našu mejl adresu oko 12 časova i 30 minuta stiglo pismo sugrađanina D.J, u kom se prvenstveno navodi da je sinoć na terenu za padel polomljeno staklo.

Naš novinar je oko 14 sati bio na licu mesta, kako bi utvrdio činjenično stanje. Primećeno je da neposredno pored terena ima nekoliko komadića srče. Postavljena je privremena zamena za staklo, koja je pričvršćena za konstrukciju. Ostala stakla nemaju oštećenja.

Autor pisma se osvrnuo na važno pitanje bezbednosti dece koja se igraju oko ovog terena. Evo i celog teksta:

"Poštovanje. Ovo Vam pišem u svoje ime, ali i u ime svih, a prvenstveno roditelja male dece koja odlaze na igralište u parku kod bazena.

Ne znam da li Vam je neko već rekao da se u parku kod bazena, na terenu za padel, polomilo staklo. Verovatno će vlast i odgovorni za to gledati da se sve prećuti i da se stvar završi zamenom stakla, ali smatram da bi ipak morala da se daju neka konkretna objašnjenja, jer je moglo da dođe do ko zna kakve nesreće.

Naime, juče, u utorak uveče, negde oko 20 časova, momci su igrali padel i prilikom jednog udarca loptica je pogodila staklo i polomila ga. Staklo se razbilo u paramparčad i samo je Bog namestio da se u tom trenutku niko ne nađe na putu toj letećoj srči. Na sreću, niko tada nije sedeo ni na onoj klupi koja se nalazi odmah uz teren za padel, a prema kojoj su ti komadići stakla leteli. Krhotine su odletele i po travi, a još gore – završile su i u pesku gde se igraju deca.

Taj pesak bi obavezno trebalo da se proseje, što sam i rekao gospođi koja je čistila teren. Gledala me je kao da sam neko vanzemaljsko biće, pa sam joj objasnio da staklo koje je završilo u pesku ne može da se ukloni metlom, da se tu igraju mala deca i da bi trebalo da kaže nekome da pesak mora da se proseje kako bi se staklo u potpunosti uklonilo. Nadam se da me je razumela i da je moj apel shvatila ozbiljno. Nadam se i da će taj deo peska što pre i da proseju.

Mi često idemo tamo i upravo na toj klupi sedimo. Moje dete, koje ima tri godine, često stoji tu i čeka da odleti loptica, ne bi li je uhvatilo i vratilo momcima koji igraju. Eto, na svu sreću, te večeri nismo bili baš tu, ali jesmo bili na svega dva metra od trenutka kada se staklo razbilo. Ne smem ni da pomislim šta bi se desilo da je moje dete u tom trenutku stajalo na tom mestu.

S obzirom na to da živimo u državi u kojoj se, nažalost, mnogo toga urušava i u kojoj se često nekvalitetno gradi i pravi, sasvim opravdano se postavlja pitanje kako je i taj teren urađen? Kako je moguće da se staklo toliko razbije ako je napravljeno upravo za tu namenu i ako treba da bude bezbedno i da služi svrsi?

Tako se odgovor sam nameće, kao i za sve drugo što se radi u ovoj kriminalnoj državi – da je ponovo nešto urađeno mimo standarda, možda samo zato da bi se neko „ugradio“. Naravno, ne tvrdim da je to ovde slučaj, ali upravo zato to treba ispitati.

Treba utvrditi ko je odgovoran za postavljanje tog stakla, da li je sve urađeno po propisanim standardima, koja je debljina stakla postavljena, koje je staklo korišćeno, ko je radio i ko je kontrolisao izvedene radove i, pre svega, zbog čega je došlo do njegovog pucanja i potpunog rasipanja.

Verujem da će oni koji budu pokušali da daju odgovor opet, kao i uvek, u svom stilu i maniru obmanjivanja građana, odgovorne zaštititi i da ćemo nekako opet mi ispasti krivi, kao da smo svi budale koje mogu da vuku za nos. Ali ovde je moglo da dođe do ozbiljne tragedije koja se samo na sreću nije desila.

A, kako su pojedini iz gradske vlasti baš nedavno pričali kako oni brinu o bezbednosti dece, kako sada ovo da se desi? Kako je moguće da se na mestu gde se deca svakodnevno igraju dogodi ovakav incident, a da se posle toga možda samo postavi novo staklo i sve se završi bez pitanja ko je i zbog čega odgovoran? Svakako nešto treba preduzeti da se ovako nešto ne ponovi.

Čini mi se da je na lice mesta došao i upravnik bazena.

Ne kažem da je odgovoran neko iz vlasti, ali neko sigurno jeste, jer to staklo nikako nije smelo ni da prsne, a kamoli da se tako razbije i da njegovi komadi lete prema klupi, travi i pesku u kojem se igraju deca. Ali upravo zato nadležni treba da ispitaju šta se dogodilo i da utvrde zašto je staklo puklo.

Ukoliko to ne ispitaju, onda se postavlja pitanje njihove direktne odgovornosti, jer je njihova obaveza da vode računa o bezbednosti građana, a posebno dece na javnim površinama.

Stiče se utisak da je možda postavljeno staklo manje debljine od propisane. A ne bi me čudilo ni da je tako urađeno, u kakvom sistemu živimo. Ne želim da nagađam, već da neko stručan utvrdi činjenice i javnosti saopšti šta se zaista dogodilo.

Eto, Vama sam napisao jer smatram da ste Vi ipak jedini pravi novinar kod nas, kao i cela Vaša ekipa, kojem mogu da napišem ovako nešto, verujući da ćete zaista pokušati da istražite sve ove detalje i dođete do odgovora.

Ne očekujem da unapred zauzmete bilo čiju stranu, već samo da se utvrdi istina: kako je staklo moglo da se polomi na ovakav način, da li je teren napravljen po svim standardima, ko je odgovoran za izvođenje i nadzor radova i da li su deca koja se tamo svakodnevno igraju sada zaista bezbedna."

Poštovani gospodine D.J, naravno da ćemo objaviti Vaše pismo. Dobro je da nije bilo i da ne bude nikakvih povreda. Kako je kraj radnom vremenu, naš novinar će već sutra pozvati direktora Sportskog centra. Nadamo se da će se oglasiti.