Boldirani kurziv

Ovih dana, možda jače nego ikad, građani traže odgovore. Vlast ćuti. Vladan Vasić najavio je nedavno na prijemu za novinare da će u januaru održati Konferenciju za novinare na kojoj će novinari moći da pitaju šta žele!

Pitam se, a da li do sada nisu smeli?

Mala digresija!

Posle više godina, sećam se da je Zoran Đinđić najavljivaio lustraciju, o lustraciji se više ne govori kao o apstraktnom pojmu. Naravno, zahvaljujući studentima! Slobodno mogu reći, s obzirom na vaša javljanja, da je postala svakodnevno iskustvo građana Pirota, vidljivo u gotovo svim oblastima društvenog života. Zajednički imenitelj je jasan:

Ovakav način vladavine favorizuje lojalne, a ne uspešne. U svakoj oblasti.

Evo i najavljenih za danas!

Selo i poljoprivreda - da li se ove oblasti prepoznaju i po onome – glas za asfalt!

Meštani sela, a bogami prolazim često, kažu da se vlast ne bori idejama, već asfaltom i subvencijama. Juče nas zove meštanin jednog sela, pozdravlja naše analize i potvrđuje: infrastrukturni radovi se sve češće, citiram, ne planiraju prema objektivnim potrebama, već prema njihovim procenama i izbornim rezultatima. Sela koja "glasaju kako treba“, kako reče on, sav ljutit, dobijaju puteve, rasvetu i projekte. Ona druga, zaborav.

Poodavno se priča o tome da poljoprivredne subvencije često ne završavaju kod najvrednijih i najuspešnijih domaćina, već kod "njihovih ljudi“, stranački ili interesno povezanih. Time se uništava konkurencija, obeshrabruje rad i šalje jasna poruka!

Da li su mesne zajednice i zaista postale produžena ruka Gradske vlasti, pitaju često meštani seoskih mesnih zajednica, a u poslednje vreme i gradskih. Posebno onih koje kod velikih kiša "plivaju u vodi"!

Mesne zajednice, to je naravno poznato, su osnov demokratije i direktnog učešća građana. Sve se više ističe kod ljudi da su svedene su na partijsku ispostavu. Zašto, pita čovek, pre nekoliko dana, kada sam bio u jednom selu, da njihov kmet, ali i Savet Mesne zajednice ne zastupaju interese meštana, već sprovode političku volju odozgo?

Institucije kulture u Pirotu – Muzej, Pozorište, Galerija, Biblioteka... vode kadrovi čiji je glavni kvalitet politička podobnost.

Konkursi postoje samo formalno, odluke su donete unapred. Opšti je utisak kod građana da smo umesto stručnosti, vizije i umetničke slobode, dobili kulturnu scenu bez rizika, bez kritike i bez snage. Kultura je pretvorena u protokolarnu dekoraciju vlasti, a ne u polje na kojem će se umetnici i svi koji su pravi pregaoci u kulturi boriti idejama, radom, svojim delima. Pre više godina najbolji pirotski likovni umetnici su oterani iz nekadašnjeg Doma dece palih boraca. Nestali su. U Muzeju, uspešni su u senci nesposobnih, u Biblioteci je raskol između jedne i druge strane sve vidniji. Pozorište, kao skup umetničkih duša i slobodoumnih ljudi ćuti i...

Medijska slika Pirota je ogledalo sistema. Poslušni mediji se finansiraju, kritički se kažnjavaju. Konkursi za sufinansiranje služe kao mehanizam pritiska, a ne podrške javnom interesu.

Nezavisni mediji se guše: finansijski, sudskim tužbama i institucionalnom diskriminacijom.

Cilj je jednostavan: da se pitanja ne postavljaju.

Pokazaću vam strašan, jeziv primer.

Godine 2021, kada sam odlučio da štrajkujem glađu i skrenem pažnju na jednostrano, partijsko finansiranje medija, svi poslušnici i podanici Glavnog napisali su užasno uvredljiv tekst, nečasno vređajući moj decenijski rad i ovako se potpisali.

Povodom najkraćeg štrajka glađu penzionera, vlasnika dva pirotska medija koji je trajao nepuna 2 sata, zaposleni u pirotskim medijima i dopisnici nacionalnih medija,  reaguju s ciljem zaštite profesije i ličnih integriteta.
potpisnici:
zaposleni u Televiziji Pirot

zaposleni u Televiziji Pi kanal

vlasnik nedeljnika Sloboda i RTV Belle Amie Vitko Radomirović i zaposleni u ovim medijima
vlasnik portala Pirotske vesti i dopisnik Agencije TANJUG Aleksandar Ćirić
dopisnik Večernjih novosti iz Pirota Vitomir Ćirić
dopisnik Agencije Beta i lista Danas Zoran Panić
glavni i odgovorni urednik TV Koreni i BTV Boban Mitić
Video produkcija Astra

Većina njih i danas jaše i srozava medijsku slobodu, demokratiju, a neki polako odlaze. Toliko su vredeli.

Strahovita je razlika u zemlji, van Srbije, ali i u Evrope. Nevladine organizacije trebalo bi da su korektiv vlasti. U Pirotu su mnoge NVO njeni saveznici. Projekte i novac dobijaju organizacije koje ne kritikuju, ne talasaju i ne postavljaju nezgodna pitanja.

Skoro da nema autentičnih, kritički orijentisanih NVO. Jedna od njih koja savesno radi u korist očuvanja prirode, ostaje bez podrške. Civilni sektor se pretvara u parapolitički alat.

Centar za socijalni rad doživeo je klasičan politički rez: smenjena je direktorka koja je na toj poziciji bila 20 godina, a postavljen mlad i politički podoban kadar.

Socijalna pomoć se koristi kao sredstvo uticaja, naročito prema romskoj populaciji, koja se dovodi u zavisan položaj. Pomoć nije pravo, već uslovljena milost, uz očekivanje političke podrške.

I na kraju, dragi ljudi, u našoj porodici zvanično ima vas skoro oko 13.000 na fejsbuk stranici koji verujete našem Portalu. Svima koji ovde rade i bore se za istinu i pravdu.

Ove tekstove pisali smo zajedno jer želimo mirniji, bezbedniji, bolji, pošteniji život. Jer smo shvatili da se pojavila naša mladost, da su studenti podigli svoje znanje, snagu, mladost, poštenje i pozvali narod da im veruje.

Verujemo i mi, upravo njima. Drhtimo pred užasnim slikama, pritisku, fizičkim napadima.

Želimo samo jedno da postoji budućnost, da će oni povesti Srbiju ka boljim danima.

Lustracija nije pitanje revanšizma. Ovo je pitanje pravde, jednakih šansi i budućnosti Pirota.

Sistem koji favorizuje lojalne umesto sposobnih razara institucije, tera mlade, gasi kritičku misao i pretvara grad u zatvoren krug privilegovanih.

Toliko od nas!

Očekujemo vas narednih dana da nastavite da se javljate.

Pišite svoje utiske, komentare. Da se popravljamo, da budemo časni, vredni i puni energije da sledimo put naše snage oličene u mladim ljudima, studentima Srbije!