Trgovina ljudima je globalan društveni problem i jedan od najperfidnijih oblika kriminala na svetu, koji utiče na živote miliona ljudi širom sveta oduzimajući im dostojanstvo.

Žrtva trgovine ljudima može biti svako ljudsko biće – od dece, žena i muškaraca koji su prisiljeni, prevareni ili navedeni na prostituciju, različite oblike rada, usluga, čak i na vršenje krivičnih dela protiv svoje volje. Prema podacima Ujedinjenih nacija oko 600.000 žena, dece i muškaraca svake godine se nađe u lancu trgovine ljudima.

Prema podacima Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, u našoj državi u 2022. godini zabeleženo 138 prijava, a formalno su identifikovane 62 žrtve trgovine ljudima, što predstavlja povećanje od 35 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Trend povećanja identifikovanih žrtava se nastavlja i ove godine. Većinu identifikovanih žrtava čine žene, čak 79 odsto, što govori o tome da trgovina ljudima ima komponentu rodno zasnovanog nasilja. Posebno treba istaknuti da ih njihov socio-ekonomski status čini još ranjivijim i povećava rizik da postanu žrtve, jer najveći broj žena koje su žrtve trgovine ljudima nema vlastite prihode, niti imovinu. 

Seksualna eksploatacija je i dalje najdominantniji vid eksploatacije žrtava trgovine ljudima, čiji se udeo dodatno povećao i čini čak 55 odsto. Na drugom mestu je prinuda na prosjačenje sa 12,9 odsto, zatim višestruka eksploatacija sa 11.3 odsto, prinudni brakovi sa 9,5 odsto i radna eksploatacija sa 6.4 odsto.

Ove godine je radna eksplotacija za prvih šest meseci povećana u odnosu na prošlu godinu i iznosi 11 odsto, a žrtve su u najvećem procentu deca koja su prinuđena da rade opasne poslove na gradilištima ili obavljaju teške poslove u poljoprivredi.

Posebno zabrinjava rasprostranjenost eksploatacije putem zloupotrebe digitalnih tehnologija – čak 25 odsto žrtava je posledica vrbovanja na društvenim mrežama, kroz ponude za posao, te je u tom smislu potrebno raditi na informisanju javnosti, kako bi se na vreme prevenirale posledice.

Procenat dece među žrtvama trgovine ljudima je izuzetno visok i iznosi 47 odsto. Deca bivaju najčešće žrtve trgovine ljudima, što umanjuje šanse za njihov život, dalji razvoj i povećava njihovu osetljivost, te je iz tog razloga potrebno dodatno skretati pažnju na nehumanost i nečovečnost ove pojave i unapređivati mehanizme koji sprečavaju dečji rad i druge vrste eksplotacije dece.

Međutim, uprkos negativnim statistikama, ohrabruje činjenica da je uvođenje indikatora za preliminarnu identifikaciju žrtava trgovine ljudima u sistemu obrazovanja omogućilo lakše prepoznavanje potencijalnih žrtava i brzu i pravovremenu reakciju, kako bi se sprečila eksploatacija.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i drušveni dijalog ukazuje na to da svako od nas može da pomogne u borbi protiv trgovine ljudima skretanjem pažnje na ovu negativnu društvenu pojavu, na njene posledice, ali i da prijavi ukoliko primeti da je neko potencijalna žrtva ili žrtva eksploatacije.

Ovaj društveni problem zahteva kontinuiranu pažnju šire javnosti i samo stalnim informisanjem i angažovanjem moći ćemo zajednički da stanemo na put ropstvu u savremenom svetu.

Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima pruža priliku da se podigne svest o ovom problemu, razmene informacije o aktuelnim trendovima i inicijativama, te da se podstakne sprovođenje efikasnih mera kako bi se zaustavila i suzbila ova nehumana i kriminalna praksa koju nazivamo modernim ropstvom.

Ove godine se obeležava 75-godišnjica  usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, koja u svom članu jedan propisuje da se sva ljudska bića rađaju slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima, što je dodatni motiv da se još snažnije kao društvo borimo protiv ovih nečovečnih, nehumanih društvenih pojava.

Organizacije širom sveta, kao i državne institucije, podstiču se da povodom obeležavanja ovog značajnog datuma organizuju različite događaje, kampanje i obrazovne programe kako bi se osnažila borba protiv trgovine ljudima i pružila podrška žrtvama najstrašnijeg kršenja ljudskih prava.