(Nedelja, jutro! Odlučio sam da promenim plan. Umesto na "stazu" vratio sam se "isturenom odeljenju", kao nekada kada su nas ono u vreme kovida zatvarili da radimo "od kuće". Moja "Redakcija" ponovo je aktivirana, na starom mestu! Čist vazduh! Nisam primetio da je Andrija "kliknuo", tako da sam odlučio da u naslov stavim baš taj foto. Da steknete pravi utisak o slobodi misli i govora, na čistom vazduhu, ha-ha...)

__________________________________________

Gospodine Čedice Džuniću!

Još se onaj sat nije vratio nazad, kada mi je stigla poruka. Nije me iznenadilo ko je, već, zašto doktori ne spavaju u ovo vreme!

Poslao mi  je jednu "video umotvorinu". Da se ne uvrede akteri, možda bih to mogao da nazovem i čistim narodnim izrazom (mudros…). Ali neću jer mi je dr, do sada bio, tako je izgledao dobar poznanik, da li se to do skora zvalo "prijatelj"!

Vidim čoveka levo u "produženoj pekarki", beloj ko lanjski sneg. Ovo "produženo" znači da je imao kratke rukave sa ciljem da skrene pažnju makar na bicepse desne ruke! Prošao sam na preskok, naravno, jer sam ih čekao "na krivini".

Aha, tu ste! Negde na 23. minutu od čitavih, zamislite 47, "otkrio" sam njihovu priču o medijima!

Slušam dr. Ne mogu da verujem!

Oko dva minuta trajale su "mudrosti" o medijima. "Otkrili" su da nema nezavisnih, slobodnih medija, da smo svi dali... pod kiriju, da nemamo ni lik ni obraz, da postoji autocenzura i da su oni, zamisli, ovaj "biceps" i  njegov "mali guru" jedino svetlo na kraju velike "crne rupe" nazvane pirotska opozicija.

A ta "crna rupa" zaboravlja da nije bilo ovog Portala, da bi malo ko i bilo šta znao o njima.

Taj "mali guru" zaboravio je onog starca na mopedu o kojem je pisao za naš Portal i koji je imao toliko pregleda da se "guru" ujutru probudio i sebi rekao istorijsku misao presudnu za dalji "demokratski" razvoj medija...

Ja da mu dižem rejting... more, sad ću ja!

I (o)glasio se!

Podigla žaba krake i pomislila da je konj.

I tako je počela priča! Bila je to lagana transformacija humanitarnog neprofitnog udruženja u...

Trajala je dok "guru" nije poželeo da bude "pater na svi"!

Podsetio me na jednog političkog gubitnika koji je skarabučio nekakve pirotske, nazvao ih novine. I počeo da bljuje, obećavajući da će, kada osvoji vlast, procvetati ruže na suvom Basarskom kamenu.

Sa grupom bivših nestao je kao da se nikada nije pojavio. Eno ga, kažu, postao dobar prodavac lektire za osmi razred osnovne škole.

Ostali i ne znam u kojoj su magloj... nestali.

E, to je "mali guru" poželeo. Životna želja!

Napre je (o)-glas nazvao pirotskim, kakva hrabrost!!! Pirot i ja, (on)! Zatim, kao i bivši gubitnik, gle čuda, gde li će mu duša, prozvao se suvlasnikom naše sudbine!

Čedice Džuniću! 

Ovo je uvod u ono što ću ti sada reći, da me više, kao i svi tvoji, ne prozivaš da sam ćutao!

Svi ste vi na svoj način uticali u istorijskoj zabludi. A narod dobar k'o lebac, voli da se nada, da veruje. Humanitarac će da nam deli bolji život, na kilo, u kutije za pomoć, u prikolice. Sve to spolja, a unutra? E, baš to! Opozicija - to sam ja!

Zna istorija, opozicija u Pirotu ima svoju  prošlost. Od Dragoljuba Jovanovića do onih ljudi koji su od 96. godine po snegu, kiši i vetru, šetali tražeći pravdu i istinu.

E sada, dalje, kada su je dočekali, dogodila se još jedna po ko zna koja "srpska priča"!

I ova mi na "jesen miriše"!

Čedice Džuniću!

Kada sada prelistam Portal, naći ću i tvoje modrice, pretnje, porodične muke. U toj zbirštini različitih likova narod je primetio tvoju donkihotovsku snagu, koju si kasnije, dobro išamaran, počeo da gubiš. Ili je svesno nestajala.

Zašto se ovo vaše završilo tako?

Zato što vam je narod poveravao ne znajući da dvojica s dvojicom niste mogli. Gledali ste ljude u oči, okretali glavu jedan od drugog i ubeđivali da ćete sve što ste obećavali uraditi.

Evo, još malo, sad ćemo, sačekaj nas dobri narode!

Za to vreme "humanitarci" su preuzeli komandu i dr poslali na klupu za čekanje. Ti budi zamenik, drugi do mene!

Moj poznanik dr imao je taktiku iz profesije. Nema žurbe. Polako, koščica po koščicu. 

Ma, niste se "mirisali"!

Za sve to vreme radili smo časno. I tu smo pobedili! Vlasti nisu odgovarale naše objave o vama, a rečena trojka je pravila plan kako da nas nema. Dakle, pošteno!  

Zamisli da sam tada rekao, kao onaj: 

Narode moj, od ovih nema ništa, ne znaju oni gde biju...

Evo, nek znaju ljudi, da ti kažem i ovo!

Kada je taj "biceps" napisao onaj tekst koji je trebalo da bude objava rata Neši Paunu, bio je jedan od njih dvojice kod mene. Rekao sam mu u čelo - neće tako druže. Ovo nije prćija, radi se o narodu, životima. Dosta više!

I od tada, svesni da je, sada ću javno reći, Medijska kuća ANI PRESS jedina informativna snaga na jugoistoku, tražili način da me se reše kako bi promuljio glavu njihov o-glas.

Mislili su oni da se to tek tako postaje medij. Da je dovoljno sakupiti kofu smeća i bacati po životu i onima koji ne misle kao oni, ne govore kao oni, ne rade kao oni, ne pišu kao oni!

I tu su se teško...!

Javno priznajem za izborni rezultat "snosi krivicu" i Ani press jer se jedini borio za pravedno informisanje.

Da se čuju obe strane.

Kada bi se znalo za vas da nismo trčali na vaše Konferencije za novinare, događaje i objavljivali sve "od reči do reči".

Čedice Džuniću!

Bilo mi je baš teško da slušam kako su narodu nudili "gorko slatko od sitnih obećanja"!   

Da ne zaboravim, bilo mi je žao odbornika, otresitih, pametnih osoba koji su s verom u istinu i bolji život ušli u kolonu, uložili svoje autoritete, nadajući se...

Čemu, kome, kada, kako...?

Na kraju, spreman sam da verujem da će se u demokratskom društvu nastaviti borba pozicije i opozicije. To je istorijska borba od koje se očekivalo da narod sam odlučuje kako će živeti.

Lično smatram, bez obzira na moj privatni i profesionalni odnos prema sredini u kojoj živim, da sam za sve ovo vreme nastojao da budem uvek na strani istine i pravde.

I ovo što sam nerado napisao, pod optužbom da sam ćutao, još jedan je dokaz mog poimanja te iste pravde i istine.

U ratovima se gazilo preko leševa!  U ovoj borbi, bez obzira na različlite pokušaje, ne može tako! Pobeđuje samo narod i njegovo verovanje u one kojima daju svoj sudbinski glas!

Kako je bilo ovde i kako je sada - poznato je!

Hteli to neki ili ne!!!

Ako iz poraza niste pronašli put do boljeg ishoda, onda se ostavite ćorava posla!

 Ne biva!