Boldirani kurziv

Otišla je danas Sonja Ćirić, naš novinar da razgovara sa Sanjom Stanković, sekretarom Crvenog krsta u Pirotu. Teme su bile različite, jer ova humanitarna organizacija vredno radi. Tokom razgovora, sva uznemirena Sanja Stanković saopštila je vest koja zvuči neverovatno.

Neverovatno. Koje to reči treba kazati, napisati, da bi se objasnilo šta se dogodilo. Svakodnevno čujemo različite informacije o kradjama. Mi, u principu, ne radimo ,,sudsko-kriminalističku hroniku,, jer smatramo da je to posao Policije i Suda i ostavljamo njima da rade svoj posao.

Medjutim, kako shvatiti to, da se neko drzne , da otima od najsiromašnijih, od ljudi kojima ta hrana koja je u magacinu, ta odeća i obuća koju dobijaju, znači minimum stvorenih uslova za život. Čija to ruka može da otme od ljudi koji kopaju po kontejnerima, čija to ljudska pamet može da pronadje opravdanje za postupak koji je neobjašnjiv. Kradja od siromašnih, kradja u magacinu Crvenog krsta, je poslednji primer ljudske nemoći, da se shvati taj drski korak ka nečemu što ljudski um ne može da shvati.

Pripadnici Policije rade svoj posao i mi se nadamo da će otimači biti uhvaćeni. Ali se više od toga nadamo da ovakvih, ličnih kradja i kradja uopšte neće biti , jer u ovakvom životu, kakav je sada, nevolja je upravo u tome, što malo razumemo jedni druge i činimo često ono što se teško može razumeti.

Pirot je miran grad. Medjutim, često nas uznemire vandali lomeći klupe, korpe za smeće, šta sve ne, a još češće, nažalost u poslednje vreme, potezanje za tudjim. Magacin Crvenog krsta je poslednje mesto gde se neko može da drzne i otima ono što je namenjeno nemoćnima, onima KOJI SU NA MARGINI ŽIVOTA.

Aman, hoće li nam svest i savest jednog dana biti drugačiji!