Kosarkaška liga Srbije
14. kolo
Hala Kej
Pirot: KK Pirot - KK Mladost Admiral    73:75 (23:22, 22:19, 15:12, 13:22)

Semafor: 5. min. 8:12, 10. min. 23:22, 15. min. 35:30, 20. min. 45:41, 25. min. 52:50, 30. min. 60:53, 35. min. 70:64, 40. min. 73:75;

PIROT: Đonlić 11 (2/2slb) 3tr 14ind, Mukanović, Filipović 3 1tr 4sk, Stefanović, D. Đorđević, Rašić 13 (1/2slb) 2tr 4sk 5as, Pendić 4, Vraneš 5 (1/3slb), Matović 3 (1/2slb), Pantić 15 (3/5slb) 6sk 17ind, V. Đorđević 14 (5/5slb) 1tr 4sk 3uk, Đukanović 5 (1/3slb);

Šut iz igre: 26/58                                45%
Šut za 2 poena: 19/34                       56%
Šut za 3 poena: 7/24                         29%
Slobodna bacanja: 14/22                 63%
Skokovi: 33 (25def, 8of)
Asistencije: 13
Ukradene lopte: 5
Izgubljene lopte: 14

MLADOST: Mičel 12 (0/1slb) 2tr, Dreksel 24 (5/7slb) 3tr 7sk 22ind, Belić 11 (3/4slb) 4as, Milenković, Milosavljević 4 (2/4slb), Igbanu 10 (2/2slb) 9sk, Gombol, Tanasković 10 (4/6slb) 8sk, Prlja 4 (2/6slb), Sar, Jakovljević;

Šut iz igre: 26/59                                        44%
Šut za 2 poena: 21/41                                51%
Šut za 3 poena: 5/18                                  28%
Slobodna bacanja: 18/30                          60%
Skokovi: 38 (27def, 11of)
Asistencije: 8
Ukradene lopte: 4
Izgubljene lopte: 11

Krivo mi je, verujte, hoću da puknem. Krivo mi je zbog toga što smo još jednom, po ko zna koji put, pognuli glave i ćutke napustili Halu.

To što su neki napolju, na moja regovanja da ne može tako, mudro ćutali, to je deo tog našeg mentaliteta.

Rekao sam Filipu Soceku da sam tužan.

Imam pravo da budem tužan. Tužan sam jer sam sedeo iza klupe sa njegovim divovima. Slušao sam ih kako dišu, raduju se, video sam njihova lica. Želeli su, hteli u svakom napadu, ,,razbili” se u odbrani, zaslužili su.

Momci su ,,poginuli”!

 To kako su oni odigrali ovih 40 minuta treba da se upamti. To kako su se "prosuli" u odbrani, to što su od mnogo hvaljenog favorita (koji u svojoj ekspediciji ima pet stranaca, Drekslera, ne znam odakle je, Tanaskovića iz Partizana), to kako smo ih skoro 30 minuta vijali po terenu, imali rezultat u svoju korist, to treba upamtiti.

I čestitati, diviti im se, poštovati ih.

Filip Socek na putu je da napravi tim lavova. Ljudi koji su sakupili pristojne godine, a bore se kao mladići, košarkaši koji su se svakog trenutka nadigravali nad ekipom koja je 72 sata skoro bila na laganim "pripremama” ovde, u želji da nas polomi!

I nije. I zato sam tužan. Govorim o sebi! Ne samo ja!

  Počeću izveštaj drugačije.

     Od trenutaka dok su Sanel, Panta, Raške, Dule, Furi, Đuka, Džoni, Miloš, Penda, Matke, Dika, Vlada, gledali sudbini u oči,  svesni da im je i večeras, kao i protiv Kolubare, Metalca tamo, Kragujevčana i eto ove predvečeri, radost tako surovo pobegla.

     O Draganu Jakovljeviću sam lepo čuo. Dobar trener, kažu. Video sam pre utakmice da se ljubio i grlio sa našim viđenim ljudima. Kada smo počeli razgovor i on je, kao i svi koji dođu i koji nas pobede, počeo kako ima prijatelje u  Pirotu, čak i vrhu vlasti (da li je bitno) mnogo drugara u ovom gradu.

Ma dobro, druže, hajmo o utakmici!  Izvukli ste se!

     Filip Socek je poseban  čovek. Realan do bola, sve sakriva u sebi. Znam da će večeras kada analizira sav biti od nerva. Na moje, da sam tužan, on je reagovao suprotno. Na kraju smo se shvatili. Jeste Filip Socek ponosan, ima na koga, jer ima izuzetne ljude sa kojima trenira i treba mu verovati, međutim, Filipe moj, nije ovo i ovako prvi put.

     Rekao sam, bio sam iza naše klupe. Osećao sam njihovu želju, atmosferu, slušao Filipa.

     Bio sam i iza klupe pirotskog prijatelja Dragana Jakovljevića. Nije mu bilo lako. S obzirom na strance, na njihovoj klupi se govori, viče, nervira na engleskom!

Imam i nekoliko detalja sa utakmice.

     O detaljima samo ovo. U poslednjem minutu, kada smo imali pristojnu razliku, niški sudija (valjda je niški)  merio je milimetrima da je Duletu lopta pobegla. I tada, sekundu po sekundu, stigli su tu našu prednost i dobili!  Da li je to bila odluka utakmice. I ono kada su Furiju svirali na 5 minuta tehničku, peti penali čak 4 penala za tog Drekslera

Šta hoću na kraju?!

Video sam da nekima ne odgovara ono što sam im napolju rekao.

Čuli ste  Jakovljevića. Na moje da su bogat klub, da su spavali ovde tri dana uživali, osetili Halu, koševe, parket, pomenuo je detalj koji me je pogodio u srce. Imaju gradske prijatelje. Nije valjda! I tu je stao.

Znam da ovi naši, kada putuju, sklupčani na onim malim sedištima stižu do Novog Sada, Vršca, Valjeva… . Iskrivljeni, umorni i posle sat vremena izlaze na teren.

     Ovo je velika i jaka Liga. Još veći je uspeh što smo u takvom društvu. Momci se podižu, ali ovi oko njih u Klubu, sumnjam da se mogu da snadju svemu što ova Liga nosi ili donosi. Daje, ali i uzima !

     Neće valjda svi oni, (oko Soceka i njegovih ratnika), "čačkati nos” pripremajući se za utakmicu.

    Logistika, ljudi, stvaranje atmosfere da nas poštuju i sudije i delegati i protivnici, kada dođu ovde je isto tako bitna kao Pantićevi skokovi, Rašketove, Furijeve, Džonijeve trojke. Kao ova strahovita borba za pobedu!

To ovde nemamo! Ni prave ljude, ni znanje!  To treba obezbediti. Od Karija, mladog predsednika, novog člana Konferencije KSS, do još nekih koji smatraju da su značajni u Klubu. Ako žele, a žele, da ne igramo samo ove sezone, onda, mislite malo i gledajte kako to drugi rade!

    Pirot ima delegata u ovoj Ligi. Šta je radio u Aleksincu !? Ne znam.  Ima delegata u Srpskoj ligi, ima ljude, koji kroz KK Pirot, očigledno žele da prave svoju karijeru. Gde sve i zašto…?

    Kada se prođe tunel i uđe u naš grad, svako od onih koji dolazi iz velikog grada ili bilo odakle, mora da zna gde dolazi. Da u Pirotu postoji jedan klub u kojem igraju pravedni momci, borbeni, posvećeni lopti i ekipi. U kojem radi profesionalni trener kome je košarka hleb. U grad koji ima tradiciju. I jednog od najboljih trenera na svetu i plejadu odličnih košarkaša kroz istoriju.

To nisam video ni večeras, to nisam video ni protiv Radničkog, Kolubare. Čujem, u Aleksincu, sudija nas "išamarao” kada je bilo potrebno.

O, kakva šamaranja gledamo u Evroligi, ma svuda!

A, ovde ne. Mi smo fini, dobri. Gledaju neki kako će da  napreduju, stignu do Beograda i naprave poliitičko-sportsku karijeru. Za Filipa, Sanela, Džonija, Furija, Rašketa i ostale divne momke kako bude, mogu oni sami …

Reče jedan od tih "filozofa" napolju ispred Hale, misleći da smo sami krivi: "E, a zašto Miloš promaši koš?”

Oprosti mu Bože!

Zašto Milosavljević uze Duletu loptu kada smo imali pobedu u rukama? Zašto Firija oteraše skoro pet minuta pre kraja!?

 I tako dalje i tako dalje.

I zato sam i večeras bio tužan. I zato sam i večeras napustio Halu nervozan.

  Zdravlja me košta ono što tamo vidim, doživim.

Da nije vas momci, a Klub ste vi, ne znam da li bi znali "glavni" nekoga od ovih što gledaju samo sebe. Brine uvek utiski kakav će ostaviti na one koji dođu i pred nosom, nezasluženo, ukradu nam pobedu.

Ne gospodine pirotski prijatelju, Dragane Jakovljeviću. Mladost Zemun, večeras, u svemu bio je nadigran.

Nezasluženo ste pobedili!

Samo da se ne ponavlja više!