NALED REŠAVA 5 KOMPLIKOVANIH BIROKRATSKIH PROCEDURA ZA GRAĐANE

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj osmisliće rešenja za pojednostavljivanje pet birokratskih procedura koje zadaju velike muke građanima - upis dece u vrtić, usvajanje, ostvarivanje prava na dečiji dodatak i starosnu penziju, kao i prava na naknadu tokom porodiljskog odsustva. Konkretni predlozi naći će se pred nadležnim ministarstvima već u februaru.

Odabrane procedure, osim što pogađaju veliki broj građana, najbolje ilustruju uzroke zbog kojih je susret sa administracijom naporan, počev od obaveze podnošenja obimne papirologije i odlaska pred brojne šaltere do nesavesnog postupanja institucija i nepoštovanja rokova za rešavanje zahteva.

- Ukidanjem dve trećine dokumenata potrebnih za ostvarivanje prava na naknadu tokom trudničkog bolovanja dokazali smo da je procedure moguće uprostiti i učiniti efikasnijim i jeftinijim za građane. Međutim, nisu svi državni organi spremni da boljom kontrolom reše pokušaje zloupotreba i zato se kriju iza preobimne dokumentacije – kaže Miroslav Miletić, član Upravnog odbora NALED-a i generalni direktor kompanije Bambi.

NAJVEĆI PROBLEMI SA SIVOM EKONOMIJOM U CENTRALNOJ SRBIJI, NAJMANJI U BEOGRADU

Najveći problemi sa sivom ekonomijom prisutni su u centralnoj Srbiji dok je situacija najbolja u Beogradu, pokazuju podaci drugog istraživanja stavova građana o sivoj ekonomiji, koje je sproveo NALED u okviru Projekta jačanja konkurentnosti Srbije.

U centralnim delovima naše zemlje tek 63% ispitanika potvrdilo je da prilikom kupovine dobijaju fiskalne račune, u Vojvodini isti odgovor dalo je 66% građana, a u prestonici čak 76 procenata. Takođe, problem postojanja sive zone naročito je izražen u ruralnim sredinama. Tek 59% anketiranih ljudi u malim mestima dobija račun dok je u urbanom delu zemlje taj procenat 73%. Na neformalnim mestima prodaje situacija je još dramatičnija. U centralnoj Srbiji račun na pijaci ili neprijavljenim radnjama ne dobije 87% ispitanika, u Vojvodini 74%, a u Beogradu 67%.

Novo istraživanje stavova građana o sivoj ekonomiji, zajedno sa novim podacima iz privrede, NALED će predstaviti na konferenciji za novinare u sredu 28. januara od 12 časova u beogradskom Medija centru.

NE ŠTEDIMO ENERGIJU JER NEMAMO PRAVILNIK O UGOVORU ZA ENERGETSKU EFIKASNOST

Ni 300 dana nakon isteka roka i gotovo 700 od donošenja Zakona o efikasnom korišćenju energije, Ministarstvo rudarstva i energetike nije donelo pravilnik o modelu ugovora javnog i privatnog sektora za unapređenje energetske efikasnosti, pokazuje NALED-ov Barometar propisa.

Zakon je dao priliku javnom sektoru da angažuje specijalizovane kompanije za pružanje energetskih usluga (tzv. ESCO kompanije) i unapredi upotrebu energije u javnoj rasveti, vodovodu, grejanju, školama, bolnicama i drugim institucijama. Međutim, bez pravilnika vezane su nam ruke, a onemogućeno je i korišćenje sredstava Budžetskog fonda za energetsku efikasnost.

Resornom ministru Aleksandru Antiću 14. oktobra prošle godine su se zbog ovog problema pismom obratili predstavnici Delegacije Evropske unije u Srbiji zajedno sa ambasadorima 16 zemalja EU, Evropske banke za obnovu i razvoj, Evropske investicione banke, NALED-a i drugih poslovnih udruženja.